Audio by album oziljci_i_opomene

Интервју са академиком Костом Чавошким

72:52 минута (12.51 МБ)

Сарадник нашег радија из Београда, Спиридон Булатовић, доноси нам још један занимљив разговор. Овог пута, гост је био академик САНУ Коста Чавошки, професор Правног факултета Београдског универзитета.

 

Интервју са Сандом Рашковић Ивић

51:20 минута (8.82 МБ)

Др Санда Рашковић Ивић је психијатар и психотерапеут и народна посланица у Скупштини Србије. Била је комесар за избеглице, председник Координационог центра за Косово и Метохију, бирана је и за потпредседницу Демократске странке Србије. Била је амбасадор Србије у Италији у периоду од 2008. до 2011.

Са њом је разговарао наш колега из Београда, Спиридон Булатовић.

Проф. Леон Којен - интервју за радио Светигору

70:02 минута (12.03 МБ)

Философ проф. Леон Којен у интервјуу за наш Радио говори о медијима и култури у Србији, поразу демократије и опозиције, гријесима Милошевићеве власти и перспективи Србије која је запала у предполитичко стање.

Разговор водио колега Спиридон Булатовић.

Интервју: Етнолог и пjесник Бојан Јовановић

65:45 минута (11.29 МБ)

Етнолог и пjесник Бојан Јовановић, у разговору за наш радио, који је водио сарадник из Београда Спиридон Булатовић, говори o карневализацији српске културе, родомрсцима и модерним конвертитима, српском ратничком моралу и кратком памћењу које пружа подлогу самозабораву и националном отуђењу.

 

Интервју: Професор Философског факултета у Новом Саду Гојко Тешић

72:35 минута (10.4 МБ)

Професор Философског факултета у Новом Саду, Гојко Тешић, деценијама се бави литературом и писцима које су комунисти ликвидирали, а њихове књиге ставили на индекс забрањене књижевности. Зашто је 1944. године, пресуђено Светиславу Стефановићу, бечком лекару, песнику и преводиоцу Шекспирових дела, свестраном интелектуалцу? Ко је био Григорије Божовић, писац који је због својих репортажа и приповетки добио надимак косовски Иво Андрић? Да ли је Јездимир Дангић, најмлађи члан Младе Босне, правник и писац, оправдано заборављен у нашој књижевности због ратовања у четницима? Какву је мисију у српској култури остварио Дргиша Васић између два рата, како писац, адвокат и кум Мирослава Крлеже - питања су која у нашем разговору порофесор Тешић нуди јавности у одбрану књижевног угледа убијаних писаца. Разговор водио колега Спиридон Булатовић.

Интервју: Др Неле Карајлић

76:13 минута (13.09 МБ)

Др Неле Карајлић говори о свом писању и Сарајеву које је "извукао" из ладице сећања у књизи "Фајронт у Сарајеву". Да ли су дида Симо и отац Срђан били бољи васпитачи пишчеви од његове мајке, зашто је Јахорина у снегу изгледала као рај, како се сарајевска раја зачикавала преко фудбала и није мрзела, Ченгиној кафани и Титовој смрти као примерима комунистичке религиозности, путевима слободе којима иде од како је узео микрофон у руке и "шареној лажи" која је прогутала и Сарајево и Југославију а сада влада целим светом.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Слободан Гавриловић, социолог и писац

69:14 минута (9.92 МБ)

Годишњицу од упокојења Добрице Ћосића обележавамо разговором са господином Слободаном Гавриловићем, који смо уприличили поводом пишчеве смрти. Слободан Гавриловић је Ћосићев пријатељ и саговорник, а у нашем разговору сведочио је о детаљима из живота великог писца: када је Ћосић плакао за Југославијом, о чему је разговарао са Крцуном Пенезићем, да ли је Басара тражио да се помири са Ћосићем, шта га је као дечака учио свети владика Николај Велимировић, пишчевој посети Голом Отоку и ломовима који су у Ћосићу открили Србина у сусрет рату и трагедији нашег народа на Косову и Метохији. Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: др Богдана Кољевић, философ

49:09 минута (7.04 МБ)
Богдана Кољевић се бави философијом политике. Философију доживљава као критичко дискурзивно промишљање реалности које не сме повлађивати исплативом "знању" полуинтелектуалаца данашњице. Говори и у контексту оцрњене српске позиције задњих година позивајући се на Бодријара и његову мисао да ниједан злочин није савршен све док постоји и један сведок. У том смислу смо поменули и заклетву Богданиног оца, покојног професора Николе Кољевића, пред Добрицом Ћосићем да Срби нису извршили злочин на сарајевској пијаци Маркале, у току рата. Чули смо од саговорнице и њену процену о будућности Европске уније, подрушку грчкој Сиризи и апел српској јавности да наше време изискује јединство и политичку акцију еврореалиста у Србији пред искушењима која долазе. Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Александар Маричић и Јовица Спајић, специјалци САЈ-а Србије

49:33 минута (8.51 МБ)

Припадници Специјалне антитерористичке јединице Србије, Александар Маричић и Јовица Спајић приредили су књигу "Победи себе", као заокружен приручник вежби и тренинга које су ови специјалци у свом раду усавршили и са овом публикацијом предочили јавности као штиво за најшире слојеве спортиста и рекреативаца. Са овим спортистима и специјалцима смо разговарали и о хадучком вишебоју, маратону и осталим изазовима које побеђују, јеврејској вештини крав - мага, као ефикасном систему самоодбране, спортовима које препоручују деци за њихов целовит развој и њиховој снази воље која специјалце брани као штит од "наговора" луковага. Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: професор Ненад Кецмановић, политиколог

89:00 минута (12.75 МБ)

Са професором Ненадом Кецмановићем, приредили смо велики интервју за наш радио о догађајима који су изнова пореметили односе Срба и Бошњака, угрожавају дејтонску БиХ и подривају положај и статус српског народа у целини.

Шта треба имати у виду када се говори о злочину у Сребреници, који су историјски и теоријски критеријуми одлучујући да би се неки злочин могао назвати геноцидом, колико је Алија Изетбеговић поштовао реалност у стварању исламске државе у БиХ и да ли је оставио Бошњаке и БиХ у аманет Ердогану, јесу ли се странци у БиХ, уместо помиритеља умешали у сукоб и заузели страну, да ли је у БиХ на делу и апсурд увођења демократије помоћу диктатуре коју спроводи Високи представник и шта Република Српска хоће да озваничи својим референдумом, питања су која је проф. Кецмановић анализирао у нашем разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Милисав Савић, писац

44:26 минута (6.37 МБ)

Писац Милисав Савић је описао у путопису „Долина српских краљева“ шесдесет пет цркава и манастира Старе Рашке, који се налазе између Жиче и цркве Светих апостола Петра и Павла у Тутину. Ова похваљена и књижевним наградама „Григорије Божовић“ и „Љуба Ненадовић“ овенчана књига сведочи о величини и значају Србије у време династије Немањића и расулу и забораву који су великим делом данас, „прогутали“ матичну српску земљу. Аутор је одмерено, без великих цитата и података писао о „нашим небесима“, како је говорио Црњански и тако многе знаменитости Рашке предочио читаоцима на литерарно складан начин. Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Драган Драгојловић, песник

71:14 минута (12.23 МБ)

У „Песничкој ревији Ирске“ објављене су три песме Драгана Драгојловића. Уредник ове ревије је педесет деветорици песника из целог света поставио питање: „Шта кажеш, ко сам ја?” које се односи на Господа Исуса Христа.

У нашем разговору смо и чули песму „Далеки глас“ која је објављена у тој антологији, али и песму „Јуду за светитеља” коју је господин Драгојловић изабрао да нам каже као илустрацију времена у коме живимо. Од песника смо чули и његове ставове о литератури, својој књижевној каријери и Србији коју је опевао, са поруком коју смо „извукли“ као истинску нит његове поезије, из песме „Невидљива присутност“: „Ти што си закрилила мој живот и невидљивом присутношћу испунила све празнине.” Aутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Професор Чедомир Антић, историчар

57:41 минута (9.91 МБ)

Својом књигом „Студентска фронда“ професор Чедомир Антић је оживео, упечатљиво и луцидно, сећање на Студентски протест 1996-97. године када је Србија била у великом расколу између власти и опозиције око локалних избора.

И у нашем разговору професор Антић је посведочио неколико детаља са Студентског протеста на које је као председавајући Главног одбора и сам утицао, међу којима је и литија на Савиндан 1997. године када је тај скуп предвођен покојним Патријархом Павлом деблокирао полицијски кордон у Коларчевој улици, али и тренутак кад је Митрополит Амфилохије сачувао студенте од другог кордона који је једне јануарске ноћи имао наредбу да их растера.

Порука коју је овај Студентски протест настојао да афирмише садржана је у ставовима Борислава Пекића и Михиза који су нацију и демократију сматрали двема шинама по којима Српско друштво једино може стићи у будућност и оне једна без друге не могу постојати. Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Милена Марковић, песникиња и драмски писац

42:07 минута (6.03 МБ)

Са Миленом Марковић смо разговарали о њеним песмама и драмама које ствара као чисту литературу која није идеолошки ангажована. Себе у поезији дожиљава као песника који следи традицију Ђуре Јакшића и Тина, а у песмама су јој сталне теме: љубав, самоћа, страх, пролазност и старост, сурогати утехе коју човек данашњице тражи. Од писаца драматичара више цени Брехта него Пирандела, песме пише стално, а за крај разговора чули смо Миленину песму „Ово су песме за живе и мртве". Аутор: Спиридон Булатовић.

Интервју: Професор Драган Симеуновић, политиколог

53:07 минута (7.61 МБ)

Професор Драган Симеуновић је говорио за наш радио о околностима и изазовима сиријског рата, тзв. Исламској држави и буђењу нација у Европи, као и о могућностима заштите наших светиња на Косову и Метохији у замршеној игри око пријема Косова у чланство УНЕСКА. Чули смо професорове ставове о америчким и руским интересима у сиријском рату, зашто је Ангела Меркел подржала Путина, како Исламска држава врбује муслимане за свој џихад, да ли Срби имају способне и искусне службе за борбу с терористима и колико смо шанси пропустили пред светом инсистирајући на нашој националној трагедији, а запостављајући своје хришћанско наслеђе на Косову. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: публициста Жељко Цвијановић

69:59 минута (12.02 МБ)

Актуелну ситуацију у Европи и на Блиском истоку тумачи господин Жељко Цвијановић, публициста, уредник портала “Нови стандард”. Колико се са терористичким злочином у Паризу манипулише због Сиријског рата, да ли је Америка прогонећи Ал каиду испровоцирала Исламску државу, могу ли Сједињене државе чувати мир у државама где су покренуле хаос, колико су Руси смирили терористе у својој држави а на територијама где су муслимани већина, знају ли Арбанаси зашто руше Бриселски споразум, зашто је Коштуница и сада опасност по Црну Гору, питања су која је господин Цвијановић тумачио у нашем разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: професор Жарко Требјешанин, психолог

54:14 минута (7.77 МБ)

Са професором Жарком Требјешанином смо разговарали о сурогатима Бога и праве вере у нашој средини: новац, популарност и разне зависности данас сведоче колико смо огрезли у настраностима које изобличују човека. Да ли народ хоће кич и некултуру или му се то намеће, јесу ли ријалити емисије свесно и организовано понижавање човека, колико је опасно када митске хероје и њихове подвиге тражимо у понашању криминалаца, да ли је поштена цензура предуслов квалитета... питања су која је професор Требјешанин изложио на поучан и приступачан начин. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор Горан Милашиновић, кардиолог, писац

50:50 минута (7.28 МБ)

Својом књигом „Лекари" професор Горан Милашиновић је поставио питање људскости и морала професије коју људи често идеализују, а то су лекари. У свакој од осам прича у књизи писац је оголио неку страст или опсесију која доминира међу лекарима, као што су новац, каријера или слава. Зашто су људи од каријере и угледа у науци лабилни и несигурни у себе, и колико се људскост као залог стручности занемарује у медицини... ипак, приче које постављају моралне изазове пред своје јунаке-лекаре истичу савест и њене опомене које увек побеђују, као и наука и љубав према учењу као уточиште људима који су посрнули на приватном плану. Аутор: Спиридон Булатовић

Ожиљци и опомене: доцент Марија Ђорић, политиколог

53:56 минута (7.73 МБ)

Са Маријом Ђорић смо разговарали о њеним књигама „Екстремна десница" и „Хулиганизам - насиље и спорт", темама које је докторка Ђорић обрадила у докторату и у својим осталим научним радовима. Ова дела представљају драгоцен допринос нашој јавности у којој се теме деснице, насиље, тероризам и сличне појаве импровизују и појмовно су помешане.

Тако смо чули прецизне и целовите оцене наше саговорнице о десници у Србији, насиљу и навијању на нашим стадионима, тероризму и екстремизму у теорији као и на делима насиља и освете, опасности од радикализма миграната из Сирије и Ирака на путу у своју неизвесну европску будућност. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: проф. Милан Милић, психијатар

52:07 минута (7.47 МБ)

Са професором Милићем смо разговарали о његовој књизи „Острва свести“ која представља пишчев начин промишљања тема које су изазов његове стручне, али и научничке каријере: лаж, истина, егоизам, правда, добро и зло, љубав... Писац тумачи „уплићући“ своје психијатријско искуство и знање на користан и приступачан начин, користећи и своју ерудицију великог распона. Тако нам књига сугерише да су многи психијатријски изазови и ставови садржани у делима Сенеке, Шопенхауера или Унамуна. И у нашем разговору професор Милић је својим поукама и цитатима философа и писаца расветлио разне проблеме данашњег човека. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Академик Драгољуб Живојиновић, историчар

76:35 минута (10.97 МБ)

Са покојним академиком Драгољубом Живојиновићем, смо разговарали на годишњицу Великог рата (у лето 2014. године), у његовом дому у Београду и нама овај разговор остаје као драгоцено сведочанство професоровог разумевања епопеје српског народа у Великом рату, са исцрпним оценама о Србији и Црној Гори у тадашњим искушењима.

Великану српске историјске науке, Драгољубу Живојиновићу, вјечнаја памјат.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор Радивоје Микић, књижевни критичар

48:29 минута (8.33 МБ)

Годишњицу од смрти Бранка Миљковића обележили смо лепим, академским разговором са професором Микићем који је и као ђак Нишке гимназије сачувао многе успомене савременика и земљака на великог песника.

Ко су били Бранкови узори у поезији, кад је са митских прешао на националне теме, зашто је писао да несрећан човек не може бити песник, колико је слутио свој крај и опомињао пријатеље да његове песме траже његову главу, и шта је песникова мајка рекла када су јој јавили да се Бранко обесио у Загребу... те дилеме осветлио је професор Микић у нашем разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Бојан Димитријевић, историчар

63:34 минута (10.91 МБ)

Са доктором Бојаном Димитријевићем разговарали смо о Милану Недићу, његовој каријери и функцији председника Владе у окупираној Србији, од 1941. до 1944. године. Да ли је Недић уцењен комадањем Србије и затирањем српског народа у НДХ прихватио положај премијера Србије који је морао зауставити комунистички и равногорски устанак, и тако прекинути страшне одмазде немачког окупатора? Србија је у тренутку Недићевог доласка на власт била под претњом стрељања стотину цивила за једног убијеног Немца, а окупатор је планирао и довођење усташа и Бугара у Србију да би угушили устанак... Колико је у таквим околностима Недић подилазио нацистима, а које повластице су Немци нудили Србима зарад Владине лојалности? Има ли основа кривити Недића и за антисемитизам, злочине специјалне полиције и остале оптужбе, које и данас „преки судови" изричу Недићу, чули смо од др Димитријевића у надахнутом разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Зоран Хамовић и проф. Милош Ковић

81:50 минута (14.05 МБ)


Милош Ковић

Зоран Хамовић
Са Зораном Хамовићем и Милошем Ковићем разговарали смо о књизи „Срби 1903-1914 историја идеја", коју је приредио проф. Ковић, а њен главни уредник је г. Хамовић чија је Издавачка установа „Клио" и објавила књигу.

Ово дело је најпотпуније штиво у нашој средини посвећено Србији за владавине краља Петра Првог Карађорђевића и распон тема и аутора у књизи је изузетан: од академика Василија Крестића, Михаила Војводића, Данила Н. Басте и Александра Ломе, па до младих публициста Вељка Станића, Душана Фундића и осталих који су писали о личностима и идејама које су доминирале у тадашњој Србији.

Ожиљци и опомене: Лаура Барна, писац

56:09 минута (8.04 МБ)

Лаура Барна је написала неколико биографских романа о нашим великанима, а у књизи „Моја последња главобоља", писала је о Исидори Секулић. Ово дело ауторка је „поставила" као Исидорину исповест уочи смрти и у њему је писац сведок догађаја којих се Исидора на самрти сећа.

Тако Исидорина сећања говоре о завичајном Мошорину, пролазности и самоћи, пријатељству са Андрићем и Миланом Гролом, топчидерској цркви и молитвама које је сама написала, комунистима и времену када ништа није било свето и другим детаљима које је Лаура Барна уклопила у мозаик своје аутентичне приче о Исидори Секулић. На крају разговора госпођа Барна је прочитала писмо Милана Кашанина упућено Исидори Секулић неколико дана уочи њене смрти са следећом поруком: „у овој земљи мржње Ви сте једини смели да кажете да нешто волите." Аутор: Спиридон Булатовић.

Oжиљци и опомене: Академик Зоран Кривокапић, хирург

50:57 минута (7.3 МБ)

Академик Зоран Кривокапић је начелник Трећег одељења Прве хируршке клинике у Београду, и са својим тимом хирурга лечи оболеле од карцинома дебелог црева. Шесдесет и пет процената његових пацијената преживи пет критичних година након операције и њихов опоравак академик Кривокапић истиче као велику сатисфакцију свом раду у хирургији.

Уважени саговорник нам је разјаснио и неколико дилема о малигној болести које у јавности нису довољно појашњене, на пример, да ли су појмови преглед и скрининг подударни, кад је тумор - маркер сигуран знак болести, постоји ли старосна граница после које се за човека може рећи да је „умакао“ карциному, јесу ли у болести жене храбрије од мушкараца... и остало. Са одушевљењем нам је говорио о свом завичају на Косову, кошаркашкој каријери која је његово биће поделила са медицином и Краљевском колеџу хирурга Енглеске чији је академик Зоран Кривокапић пуноправни члан као једини српски хирург данас. Аутор: Спиридон Булатовић.

 

Ожиљци и опомене: др Слободан Рељић, социолог и новинар

70:00 минута (10.03 МБ)

Слободан Рељић је бивши главни уредник „Нина“, а данас је професор социологије на Учитељском факултету у Београду. Наш разговор се тиче његове књиге „Криза медија и медији кризе“ као и великог искуства и увида које је господин Рељић стекао пратећи културу, политику и глобалне проблеме данашњице са дистанцом луцидног и обавештеног критичара.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Вуле Журић, писац

93:09 минута (13.34 МБ)

У својим књигама ”Република Ћопић” и ”Много смо јачи”, Вуле Журић је писао, рекли бисмо, о најпопуларнијим темама у нашем народу, а то су личност и књижевност Бранка Ћопића и дерби Црвене звезде и Партизана.

Књигом ”Република Ћопић” господин Журић је ушао на аутентичан начин у ткиво језика и духа Ћопићеве Крајине која је великом писцу била врело инспирације, а дело о ”вечитом дербију” написао је по-пола са Божом Копривицом, партизановцем и тако је заокружена широка и са шармом исписана хроника о утакмицама Црвене звезде и Партизана.

И у нашем разговору господин Журић је својом приповедачком лепотом говорио о Ћопићу и фудбалу као непролазним темама у нашем народу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Зоран Лутовац, бивши амбасадор Србије у Црној Гори

63:23 минута (10.88 МБ)

Зоран Лутовац је амбасадорски мандат као српски дипломата провео у Црној Гори, а одбранио је и докторат са тезом о односима Србије и Црне Горе од 2006-13. године. Његова књига „Српски идентитет у Црној Гори", пресек је искуства и сазнања која је господин Лутовац стекао бавећи се темом која је и даље изазов Црногорској држави, а то је правна заштита а стварна обесправљеност Срба у Црној Гори. У овом расцепу Срби су потиснути на свеобухватан начин, и господин Лутовац је у нашем разговору истакао многе аспекте овог проблема.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Милан Поповић, аутор серијала: „Задња кућа Србија“

51:06 минута (7.32 МБ)

Милан Поповић је обрадио више „врућих“ тема српског друштва , као што су навијачи и затвореници , а онда је , надахнуто и лично, „прошао“ кроз српско село, тражећи домаћине, њихове породице и зараду коју сељаци стварају на земљи као свом једином уточишту за живот. Серијал „Задња кућа Србија“ имао је у свом термину емитовања највишу телевизијску гледаност, а ми смо се и у овом разговору уверили у Поповићев истраживачки осећај и занос који прати његове радове. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор др Јован Букелић, психијатар

54:29 минута (9.36 МБ)

Са професором Јованом Букелићем разговарали смо о његовој књизи „Пејзажи и лавиринти душе", која је ново сведочанство ауторовог посвећеничког рада с пацијентима и у психијатријској науци чије границе је одувек померао. Наше теме највише смо везали за поглавље у књизи са насловом „Литерарни дарови мојих пацијената" у коме се говори о болесницима и зависницима - даровитим људима, и њиховој уметности као вапају за прихватањем, искреношћу и љубављу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Боро Лазић, психијатар

70:27 минута (12.1 МБ)

Целу каријеру др Боро Лазић лечи наркомане у својој ординацији у Београду, а његова књига „То може бити и Ваше дете“ исцрпна је студија о болести свуда распрострањеној, а то је зависност од дроге. У нашем разговору др Лазић је разјаснио дилеме које се мање или више тичу сваког зависника, као што су: зашто се почиње с дрогом, како дрога улази у метаболизам мозга, зашто наркомани не могу сами да се излече, колико је Србија у заостатку за светом у погледу квалитетног лечења зависника, шта је права кривица породице која се бори са таквим искушењем и које поуке су најважније за коначно оздрављење зависника...чули смо од др Лазића у искреном разговору.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Жарко Паспаљ, наша кошаркашка легенда

47:14 минута (8.11 МБ)

Владе Дивац и Жарко Паспаљ су на челу Олимпијског комитета Србије последњих осам година, и круна њиховог рада је Олимпијада у Рију  са осам медаља које су освојили српски репрезентативци.

Са господином Паспаљем разговарали смо о његовом ангажману у Олимпијском комитету, његовој кошаркашкој каријери коју је остварио са незаборавном генерацијом у Партизану и репрезентацији, личним мотивима и надахнућу који одликују сваког аса, и Београду који је изабрао за живот као метрополу коју набоље зна и разуме. Аутор: Спиридон Булатовић.

Oжиљци и опомене: др Горан Бабовић, доајен спортске медицине у Србији

78:12 минута (11.2 МБ)

Др Глигорије (Горан) Бабовић је три деценије био лекар кошаркашким клубовима Србије, а између осталог лечио је кошаркаше Партизана и Беобанке када су ти клубови остварили велике успехе и имали генерације изузетних кошаркаша.

Наш разговор „отворио" је пуно детаља из ризнице драгоценог искуства и знања која је др Бабовић сакупио учећи се спортској медицини  код професора Александра Николића и лечећи и стварајући пријатељства са великим именима наше кошарке: Славнићем, Александром Ђорђевићем, Сашом Обрадовићем, Даниловићем....  Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Драган (Гале) Јовић, селектор ТАЕ КВОН ДО репрезентације Србије

42:28 минута (7.29 МБ)

Драган Јовић је власник ТАЕ КВОН ДО клуба ГАЛЕБ који је постао бренд данашње Србије. Његове ученице Милица Мандић и Тијана Богдановић потврдиле су своју класу олимпијским медаљама које су освојиле у Лондону и Рију и Србију довеле на 13. мјесто ТАЕ КВОН ДО  федерације која има 204 чланице у свету.

Изванредни педагог и тренер, Гале Јовић, испричао нам је значајне „ствари" о свом клубу и спорту који има велику експанзију у свету.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Слободан Симић, писац - сатиричар

48:58 минута (7.01 МБ)

Психијатар Слободан Симић је песник, афористичар и прозаиста чија дела две деценије сведоче о дешавањима у српском друштву на аутентичан, сатиричан начин. Писац је у нашем разговору казао неколико својих афоризама а међу њима и један од новијих: “Вођа никоме не жели зло. Али једно су жеље а друго могућности“, и прочитао приче: „Генерални спонзор“ и „Обећана земља“ које су илустрација Симићевог мајсторства на пољу сатиричне књижевности.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Сећање на професора Сима Елаковића, говори др Александар Лукић, философ

31:05 минута (5.34 МБ)

Ова емисија износи сећање Александра Лукића на покојног професора Сима Елаковића, Лукићевог ментора и нашег пријатеља који се упокојио летос, али се његови ђаци и пријатељи сећају дружења и дана са професором који су били “непоновљиво понављање“.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: проф. др Зоран Ћирковић, Факултет за спорт и физичко васпитање у Београду

73:47 минута (10.57 МБ)

Професор Зоран Ћирковић је шеф катедре борења на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду. Тренирао је више година асове џудоа Драгомира Бечановића и Дана Пантића из Никшића а био је тренер и легендарном  боксеру сада већ покојном Мати Парлову. Са овим шампионима развио је однос пријатељства и искрености па је за Парлова рекао да је био „лав", Бечановић „звер" а Дано Пантић "ловац" на струњачи.

Одушевљено нам је говорио и о руској школи бокса, Никшићу као расаднику талената и аскези која без витештва у борилачким спортовима остаје „празна". Аутор : Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Дејан Савић, селектор ватерполо репрезентације Србије

30:53 минута (5.31 МБ)

Господина Дејана Савића срео сам на додели награде „Српски кривак" коју је наш саговорник „поделио " са Маријом Веком, италијанском новинарком и великом пријатељицом нашег народа.

И у нашем разговору господин Савић је показао лице истинског шампиона: лично, искрено и јасно говорио је о „стварима" које су испуниле његов живот..., породица, ватерполо, покојни Ненад Манојловић, Фиренца, Барселона и мечеви са Мађарима, и о ономе што је печат Дејана Савића и што га је одржало у ватерполу, а то је другарство. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Драгољуб Којчић, философ

79:11 минута (13.6 МБ)

Господин Драгољуб Којчић дотакао се  у нашем разговору тема које су изазови српског друштва али и философије политике која је омиљено поље изучавања нашег госта. Патриотизам, демократија, народ који живи на „међи" између истока и запада и друге недоумице тумачи господин Којчић кроз матрицу своје велике ерудиције.

За ситуацију у култури, књижевности, филму, музици.....чули смо да се налазе у „заглављеној" енергији, али да наше време обележава и мањак људи и институција као што је био Раселов суд. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Јелена Иванишевић-Пауновић, драмска уметница, песникиња

63:09 минута (9.05 МБ)

Своју збирку песама „Тишина од бола и непребола“ Јелена је посветила оцу Светозару Иванишевићу, угледном земунском лекару и великом Цетињанину-завичајцу.

Њене песме писане су из дана у дан од очеве сахране па до четрдеснице и и ауторка их је назвала „Молитвеним венцем разговора“.

Из разговора смо „докучили“ да је заветна мисао Јелениног бола и непребола са оцем и светом унесеним у њене песме у речима: „Све је могло да се мења, али цетињски ваздух, поглед и крш никада“. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Александра Нинковић Ташић, историчар науке

60:24 минута (10.37 МБ)

Ова емисија сведочи о изузетном раду и резултатима које је госпођа Нинковић-Ташић остварила на плану истраживања мисије и наслеђа Михаила Пупина.

Колико је Пупин пред искушењима богатства и славе налазио утеху у Светом Сави и својој мајки Олимпијади, како је свој углед и иметак залагао за ширење истина и нашем народу у Великом рату, зашто му је краљ Никола доделио орден… и чиме је свет био задивљен а наше власти саблажњене у Пупиновој књизи „Од пашњака до научењака“, надахнуто и лепо и овога пута беседила је Александра Нинковић- Ташић.

Oжиљци и опомене: академик Василије Крестић, историчар

52:57 минута (9.09 МБ)

Књигом „Запамћења" академик Василије Крестић ударио је „печат" на своју животну и академску биографију.

Ово дело представља избор из његових сећања у распону од раног детињства па до наших дана. Лепо и педантно написана књига је пуна поука и сазнања која је академик Крестић као историчар, спортиста и патриота сакупио у животу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: мр Јасмина Врбавац, новинарка РТС-а

60:52 минута (10.45 МБ)

Госпођа Јасмина Врбавац је уредница у Редакцији за културу Радио телевизије Србије и последње три године члан  Нин-овог жирија критике за роман године.

У нашем разговору изложила је анализу књижевне сцене у Србији, вредновала литературу као добру и лошу а не као модерну и застарелу, мушку и женску и слично, тумачила награђени роман „Арзамас" као дело које је Ивана Димић исписала у славу љубави-а у агонији у којој се јунакиња књиге бори са мајчином неизлечивом болешћу, и на крају, госпођа Врбaвац подсетила је на важан мотив у драмама Љубомира Симовића, а то је жртвовање као потка опстанка заједнице. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор др Леон Којен, философ

73:00 минута (12.54 МБ)

О југословенству у нашој култури и политици говори нам професор Којен у својој слојевитој и исцрпној анализи.

Зашто су оба типа југословенства-интегрално у Краљевини Југославији и комунистичко југословенство у социјализму били политички и културни промашаји за наш народ, и чиме данас можемо надокнадити тај заостатак?

Професор Којен упозорава да се данас можемо одбранити једино културом и нашим културним наслеђем, али дајући предност Црњанском и Растку Петровићу пред Крлежом, и улажући у пројекте као што су даља израда Српског речника САНУ, обнова музеја и рестаурација фресака у Студеници,,, Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Александар Раковић, историчар

42:00 минута (7.21 МБ)

Александар Раковић је један од ретких модерних интелектуалаца који се баве политичким приликама у Црној Гори, на аналитичан и принципијелан начин.

У нашем разговору господин Раковић се дотакао искушења и могућности расплета кризе у Црној Гори, истичући превртљиву политику власти која трећину становника назива ПОСРБИЦАМА, арбанашке лобисте који заступају припајање скоро половине територије државе тзв. ПРИРОДНОЈ АЛБАНИЈИ, а при свему томе власт истиче паролу-ЦРНА ГОРА ЈЕ ВЈЕЧНА!? УСПРАВНА, НЕДЕЉИВА... А са друге стране, господин Раковић је оценио да се опозиција у Црној Гори усправља и да је њено деловање све слободније. Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Цвијетин Миливојевић, политиколог

78:04 минута (13.41 МБ)

Господин Миливојевић је зналац и хроничар политичког амбијента у Србији а преко своје агенције ПРАГМА анализира кампанје и стратегије политичара у широком луку.

Његови увиди говоре о Србији која се и сада у зачараном кругу "деведесетих" спотиче, игра са лажним кандидатима а многа непочинства остају иза паравана медија и аналитичара који су гласноговорници странака као у време АГИТПРОПА.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Бранко Златковић, историчар књижевности

68:57 минута (19.73 МБ)

Др Бранко Златковић свој научни рад описује појмом НЕБИШИНА којим се у околини Андријевице означава запуштена њива, или у склопу тема господина Златковића закопано благо, а то су предања-песме, приче, анегдоте-о Првом српском устанку, о Вуку и осталим великим темама наше књижевности.

Активности нашег госта тесно су везане и за задужбинска друштво "Први српски устанак", књижевну награду "Одзиви Филипу Вишњићу" и часопис "1804." које група агилних интелектуалаца уређује "о свом руху и круху". Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Енес Халиловић, песник

52:58 минута (15.16 МБ)

Песник Енес Халиловић је добитник Мешине награде за књигу песама "Зидови". Тај наслов метафора је свих подела у људима и међу људима које је песник сјајно варирао у својим стиховима, користећи се својим особеним изразом-дискретном математиком-као формулом изражавања позитивног и негативног у појавама.

Ова лирска минијатура је наш избор из Енесове поезије, за најаву наше емисије:

Ожиљци и опомене: Тихомир Станић, позоришни и филмски глумац

53:57 минута (9.27 МБ)

Писац Вуле Журић урадио је сценарио а Горан Марковић режирао филм СЛЕПИ ПУТНИК НА БРОДУ ЛУДАКА о задњим данима и смрти Петра Кочића у душевној болници у Београду. Управника болнице у филму игра Тихомир Станић и његова улога је захтевна и слојевита на више начина:он преговара са Херманом, аустриjским официром, уцењивачем и садистом, пацијенте лечи саветима и разумевањем више него растворима и морфијумом,а према Кочићу увек пројављује пажњу и поштовање. О свим овим детаљима господин Станић нам је говорио искрено и лично, са одушевљењем и приврженошћу према великану наше литературе Петру Кочићу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене : Професор др Јовица Тркуља, правник

73:30 минута (21.03 МБ)

Професор Тркуља нам је говорио о философу, правнику и патриоти, академику Михаилу Ђурићу. Свога учитеља описао је као целовиту личност чији ЕТОС је увек подразумевао јединство мишљења, говорења и деловања.

Из нашега разговора и овде издвајамо детаље које смо у емисији коментарисали, а тичу се Ђурићевих текстова из 1971. године. У раду "Камен раздора" академик Ђурић је осудио "Скрнављење Његошевог гроба на Ловћену, а у тексту "Смишљене смутње" због кога ће бити осуђен и годину дана провести у затвору, изрекао је и следеће: "А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито национално име, или се бар то право оспорава оним, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима". Увид из 1971. године!

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Ивана Спасовић, историчар

75:09 минута (21.5 МБ)

За књигу "Друштва свога доба" коју су написали др Ивана Спасовић и академик Василије Крестић писац Горан Петровић је написао: "Згусла историја тако као да је синула". А, синула је просвета, култура и наука у Србији оличеној у установама које су биле претече Српске краљевске академије наука и уметности-1886. године. У то време Србија је била како каже др Ивана Спасовић вољена земља, прва је после Француске укинула феудализам у Европи, а у погледу спољне политике и просвете била јединствена и поред династичких немира и преврата.

Било је то време кад је "Друштво српске словесности" само 1847. године објавило "Горски вијенац", "Нови завјет" у преводу Вука Караџића и "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године изашао је први број "Гласника" Друштва српске словесности и "Описаније древности у Светој АТОНСКОЈ) Гори Димитрија Аврамовића.

Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Јелена Вукоичић, доцент Факултета политичких наука у Бањој Луци

68:37 минута (11.78 МБ)

Др Јелена Вукоичић проучава појаве локалне и глобалне политике које драматично одређују прилике у свету; тероризам, миграције, кризу ЕУ и њене односе са Вашингтоном што се "преливају" у нашој средини кроз многа искушења и конфликте.

У том смислу оцењује да је у Србији извршено жаргонски речено "бушење система" кадровима из разних револуција, спиновање јавности са резултатима заснованим на лажним информацијама, и да трају покушаји ЕУ да се земље Западног Балкана повежу и умреже са Бриселом који би их држао на одстојању и у "замрзнутом" конфликту као и до сада.

Аутор: Спиридон Булатовић.