Први светски рат - 100 година касније (30)

Први светски рат – 100 година касније XXX

34:49 минута (5.98 МБ)

Инвазија на Пољску снага Вермахта од 1939. године означила је почетак Другог светског рата у Европи.

Инвазија је почела 1. септембра, недељу дана после потписивања пакта Рибентроп-Молотов. Завршила се 6. октобра до када су Немачка и Совјетски Савез поделили и анектирали целу Пољску, док је њена војска је капитулирла. Влада Пољске се није предала и у међувремену је отишла у избеглиштво, заједно са остацима војске, морнарице и авијације.

Први светски рат – 100 година касније XXIX

32:07 минута (5.52 МБ)

Однос Србије и Француске је одувек био испреплетeн и динамичан. Варирао је од велике љубави до отвореног непријатељства. Србија је Француској често била упориште утицаја на Балкану, док је Француска неретко потпуно сама бранила српске интересе.

Да живот није права линија, па тако ни односи двеју земаља, можда се и најбоље види на тој чудноватој путањи од Солунског фронта и чувене „лађе француске", преко „преговора"  у Рамбујеу, па све до 18. фебруара 2008. године. Француска је тада признала самопрокламовану независност Косова и заокружила пут од можда и јединог правог западноевропског пријатеља Србије, до неазинтересоване, често и непријатељски настројене земље.

Први светски рат-100 година касније XXVIII

35:14 минута (6.05 МБ)

И послије сто година Први свјетски рат као да није завршен на бојном пољу историчара, који се труде да докажу своје историјске теме, које су неријетко условљене и политичким интересима земаља из којих долазе. Тако је у току велика борба за ревизију како историјских побједника, тако и историјских криваца за избијање рата, а наш народ налази се у самом центру те борбе.

У овој емисији имате прилику да чујете два наша историчара: Љубомира Димића на тему "Српска историографија о Ι свјетском рату" и Михаила Војводића на тему "Српски парламент о политици Аустроугарске према српском народу прије почетка Ι свјетског рата".

Први светски рат – 100 година касније XXVII

33:09 минута (5.69 МБ)

Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српски рукуписе, пише огорчено славни књижевник описујући окупационе прилике у Србији и Црној Гори за време Првог светског рата.

У другом дијелу емисије слушамо дио предавања у којем је Др Данило Шаренац, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, расветлио мање познате странице ратних догађаја.

Први светски рат – 100 година касније XXVI

35:10 минута (6.04 МБ)

Западни фронт је био најзначајније бојиште током Првог светског рата. Фронт је отворила Немачка инвазијом на Луксембург у Белгију преко којих је планирала да успостави контролу над индустријски значајним регионима у Француској.

Ова бојишта остала су запамћена по великим и стравичним жртвама, коришћењу бојних отрова и слично.

Први светски рат - 100 година касније - XXV

36:29 минута (6.27 МБ)

"Путоваћемо копном и морем, пловити до Крфа, а по повратку у Србију славићемо највећу победу поносне српске војске и пробудићемо памћење на све оне који осташе на далеким пољима Плаве гробнице, Зејтинлика, Гучева, Колубаре... Васкрснути нашим памћењем и нашом захвалношћу, као и њиховим омиљеним песмама и они ће на овој светковини духа бити са нама." каже се у синопсису музичко-сценског сказанија "СТОЈТЕ ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ" који се бави страдањима српског народа у Првом светском рату.

У овом издању емисије "Први светски рат - 100 година касније" доносимо бесједу Свјетјешег патријарха Иринеја на премијери ове представе као и одломке тонског записа ове фасцинантног спектакла.

Први светски рат - 100 година касније XXIV

31:48 минута (5.46 МБ)

"Оно што је у средњем веку учинио за Србију свети Сава пред иностранством, то је у Првом светском рату учинио Николај пред Англосаксонцима", записао је својевремено проф. Михаило Пупин, оцењујући мисију јеромонаха Николаја у Енглеској и Америци у току Првог светског рата.

У овој емисији говоримо о ангажовању јеромонаха Николаја у току Првог светског рата.

Први светски рат - 100 година касније XXIII

38:11 минута (6.56 МБ)

Аустијски генерал Краус, који је наслидио смијењеног Поћорека, после рата у својим мемоарима записује да је српски војник сматран у аустроугарској војсци најопаснијим непријатељем са којим је имала прилике да се бори у Првом светском рату. У овој емисији слушамо како су то централне силе припремале своје војнике уочи велике офанзиве у јесен 1915. године.

Први светски рат - 100 година касније XXII

31:53 минута (5.48 МБ)

У контексту јубилеја везаног за стогодишњицу од отпочињања Првог светског рата, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, 5. и 6. децембра 2014. године, одржан је Међународни научни скуп „Православни свет и Први светски рат".

У другом дијелу емисије послушајте нешто више о књизи „Шпијунско ратовање Краљевине Србије уочи Великог рата".

Први свјетски рат - 100 година касније XXI

28:25 минута (4.88 МБ)

Црногорска војска са својим операцијама умногоме је допринијела побједама на Церу и Колубари, о чему слушате у првом дијелу емисије посвећене стогодишњици Великог рата.

У другом дијелу чујте нешто више о општој војно-политичкој ситуацији у Црној Гори за вријеме оперативног затишја на српско-црногорском ратишту од јануара до октобра 1915. године.

Први светски рат - 100 година касније XX

38:05 минута (6.54 МБ)

Ποводом годишњице рођења војводе Радомира Путника ово издање емисије Први светски рат - 100 година касније биће посвећено њему.

Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. "Био је добар ђак, одмерен и учтив, али је волео да се у друштву наметне као први, да се његова слуша. Ту особину задржао је кроз цео живот."

Војна историја одавно је оценила Путниково животно дело и дала му истакнуто место у рангу наше војне теорије и праксе. Он је први српски официр који је понео тутулу војводе. Добио је 26 српских и страних одличја.

Први светски рат - 100 година касније XIX

33:49 минута (5.81 МБ)

Свечана академија поводом 99 година од Мојковачке битке одржана је у петак 9. јануара 2015. године у Центру за културу у Мојковцу. Свечаност су организовали Српски национални савјет, Друштво српских домаћина Црне Горе и Српски културни центар "Стефан Немања".

У деветнестом издању емисије Први светски рат - 100 година касније слушамо бесједе Владике Јоаникија и Митрополита Амфилохија, који је подсјетио на стихове "за три дана, три српска Божића такве битке и крвопролића није било од кад људи памте" из пјесме великог народног пјесника Радована Бећировића Требјешког, који је и сам био учесник Мојковачке битке, Владика је казао да је тај знаменити догађај остао записан не само у историји, већ и урезан у свако срце и разум трезвених Црногораца од тог времена па до данас.

Први свјетски рат - Сто година касније XVIII

28:19 минута (4.86 МБ)

Најсвјетлије мјесто, макар у историји црногорског војевања током Првог свјетског рата сигурно припада херојима Мојковачке битке, тог крвавог Божића прије 99 година. У данашњој емисији, којом почињемо серијал о Мојковачкој бици, слушајте о улози црногорске војске у операцијама од октобра до децембра 1915. године.

Први светски рат - 100 година касније XСVII

31:30 минута (5.41 МБ)

Стогодишњица почетка Великог рата обиљежена је на разноврстан начин. И док су се у свим земљама побједницама разним културним, комеморативним и другим манифестацијама оживљавала сјећања на хероје Великог рата, научници - историчари воде веома битну полемику - да ли је у току ревизија историје Првог светског рата, да ли неки савремени аутори покушавају да тежиште одговорности за избијање рата пребаце на другу страну супротно ставовима класичне историографије. Говоре доц. Чедомир Антић, проф. Борис Беговић, проф. Леон Којен, Војислав Павловић,

Други дио емисије посвећен је Николи Пашићу, једном од највећих српских државника и председник владе у најбурнијим и најсудбоноснијим данима кроз које је Србија прошла уочи, за време и после Великог рата.

Први свјетски рат-Сто година касније XVI

43:28 минута (7.47 МБ)

Шеснаесто издање емисије "Први светски рат - сто година касније" доноси вам причу о борбама црногорске војске код Вишеграда у склопу операција које су довеле до величанствене побједе у Колубарској битци. У другом дијелу емисије послушајте за радијско емитовање прилагођен дио филма "Србија у великом рату" који говори о борбама Србије у 1914. години.

Први светски рат - 100 година касније XV

30:55 минута (5.31 МБ)

Преузимајући команду над Првом армијом у драматичним данима Колубарске битке генерал Живојин Мишић је, доносећи важне одлуке и на своју руку, већ клонуле војнике повео у најсјајнију побjеду српске војске током Великог рата. Тако је ушао у историју раме уз раме са највећим војсковођама тог времена, а Србија га је наградила чином војводе и највећим одликовањем.

Oва емисија ће бити посвећена њему и величанственој побједи у Колубарској битци.

Први свјетски рат-Сто година касније XIV

33:37 минута (5.77 МБ)

Први дио емисије биће посвећен Церској битки. Аустроугарска врховна команда планирала је да за седам дана покори Краљевине Србију и Црну Гору. Србијанска војска, иако слабија, извојевала је величанстевну побједу. Успјех у Церској битки дошао је у критичном тренутку када су на осталим фронтовима савезници трпјели огромне губитке.

У другом дијелу емисије слушаћете о лијечењу рањеника које су пружале жене.

Први светски рат - 100 година касније XIII

33:14 минута (5.71 МБ)

У првом дијелу ове епизоде емисије "Први светски рат - 100 година касније" послушајте излагање акдемика ЦАНУ Зорана Лакића на тему "Политика, не наука тражи ревизију истине о Првом светском рату.

Други дио посвећен је скопском ђачком одреду познатијем као 1300 каплара, читамо дјелове књиге Тадије Пејовића (1892 - 1982) једног од 1300 каплара „Моје успомене и доживљаји 1892-1945".

Први светски рат- 100 година касније ХII

34:45 минута (5.97 МБ)

Дванаеста епизода емисије „Први свјетски рат – 100 година касније“ посвећена је војничким говорима, ратним прокламацијама и порука краља Николе I Πетровића Његоша. Ови незаборавни списи упућени су оним јунацима које је са таквим жаром позвао „у свети рат за одбрану Српства и Југословенства“, објаснивши им да „када је Аустрија објавила рат Србији, објавила га је и нама“.

Први светски рат - 100 година касније XI

36:54 минута (6.34 МБ)

Црногорски премијер Мило Ђукановић шокирао је јавност на свечаној академији поводом стогодишњице Првог светског рата тврдњом да је Сарајевски атентат био терористички чин, а Гаврило Принцип терориста! У овој емисији слушамо како је овај изјава одјекнула у свијету историографије, културе и политике, али и о историјским чињеницама везним за одјек атентата у Црној Гори и о томе како је црногорска власт сакривала једног од учесника у сарајевском атентату - Мухамеда Мехмедбашића.

Syndicate content