Ожиљци и опомене (43)

Oжиљци и опомене: академик Василије Крестић, историчар

52:57 минута (9.09 МБ)

Књигом „Запамћења" академик Василије Крестић ударио је „печат" на своју животну и академску биографију.

Ово дело представља избор из његових сећања у распону од раног детињства па до наших дана. Лепо и педантно написана књига је пуна поука и сазнања која је академик Крестић као историчар, спортиста и патриота сакупио у животу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Александра Нинковић Ташић, историчар науке

60:24 минута (10.37 МБ)

Ова емисија сведочи о изузетном раду и резултатима које је госпођа Нинковић-Ташић остварила на плану истраживања мисије и наслеђа Михаила Пупина.

Колико је Пупин пред искушењима богатства и славе налазио утеху у Светом Сави и својој мајки Олимпијади, како је свој углед и иметак залагао за ширење истина и нашем народу у Великом рату, зашто му је краљ Никола доделио орден… и чиме је свет био задивљен а наше власти саблажњене у Пупиновој књизи „Од пашњака до научењака“, надахнуто и лепо и овога пута беседила је Александра Нинковић- Ташић.

Ожиљци и опомене: Јелена Иванишевић-Пауновић, драмска уметница, песникиња

63:09 минута (9.05 МБ)

Своју збирку песама „Тишина од бола и непребола“ Јелена је посветила оцу Светозару Иванишевићу, угледном земунском лекару и великом Цетињанину-завичајцу.

Њене песме писане су из дана у дан од очеве сахране па до четрдеснице и и ауторка их је назвала „Молитвеним венцем разговора“.

Из разговора смо „докучили“ да је заветна мисао Јелениног бола и непребола са оцем и светом унесеним у њене песме у речима: „Све је могло да се мења, али цетињски ваздух, поглед и крш никада“. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Драгољуб Којчић, философ

79:11 минута (13.6 МБ)

Господин Драгољуб Којчић дотакао се  у нашем разговору тема које су изазови српског друштва али и философије политике која је омиљено поље изучавања нашег госта. Патриотизам, демократија, народ који живи на „међи" између истока и запада и друге недоумице тумачи господин Којчић кроз матрицу своје велике ерудиције.

За ситуацију у култури, књижевности, филму, музици.....чули смо да се налазе у „заглављеној" енергији, али да наше време обележава и мањак људи и институција као што је био Раселов суд. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Дејан Савић, селектор ватерполо репрезентације Србије

30:53 минута (5.31 МБ)

Господина Дејана Савића срео сам на додели награде „Српски кривак" коју је наш саговорник „поделио " са Маријом Веком, италијанском новинарком и великом пријатељицом нашег народа.

И у нашем разговору господин Савић је показао лице истинског шампиона: лично, искрено и јасно говорио је о „стварима" које су испуниле његов живот..., породица, ватерполо, покојни Ненад Манојловић, Фиренца, Барселона и мечеви са Мађарима, и о ономе што је печат Дејана Савића и што га је одржало у ватерполу, а то је другарство. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: проф. др Зоран Ћирковић, Факултет за спорт и физичко васпитање у Београду

73:47 минута (10.57 МБ)

Професор Зоран Ћирковић је шеф катедре борења на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду. Тренирао је више година асове џудоа Драгомира Бечановића и Дана Пантића из Никшића а био је тренер и легендарном  боксеру сада већ покојном Мати Парлову. Са овим шампионима развио је однос пријатељства и искрености па је за Парлова рекао да је био „лав", Бечановић „звер" а Дано Пантић "ловац" на струњачи.

Одушевљено нам је говорио и о руској школи бокса, Никшићу као расаднику талената и аскези која без витештва у борилачким спортовима остаје „празна". Аутор : Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Сећање на професора Сима Елаковића, говори др Александар Лукић, философ

31:05 минута (5.34 МБ)

Ова емисија износи сећање Александра Лукића на покојног професора Сима Елаковића, Лукићевог ментора и нашег пријатеља који се упокојио летос, али се његови ђаци и пријатељи сећају дружења и дана са професором који су били “непоновљиво понављање“.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Слободан Симић, писац - сатиричар

48:58 минута (7.01 МБ)

Психијатар Слободан Симић је песник, афористичар и прозаиста чија дела две деценије сведоче о дешавањима у српском друштву на аутентичан, сатиричан начин. Писац је у нашем разговору казао неколико својих афоризама а међу њима и један од новијих: “Вођа никоме не жели зло. Али једно су жеље а друго могућности“, и прочитао приче: „Генерални спонзор“ и „Обећана земља“ које су илустрација Симићевог мајсторства на пољу сатиричне књижевности.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Драган (Гале) Јовић, селектор ТАЕ КВОН ДО репрезентације Србије

42:28 минута (7.29 МБ)

Драган Јовић је власник ТАЕ КВОН ДО клуба ГАЛЕБ који је постао бренд данашње Србије. Његове ученице Милица Мандић и Тијана Богдановић потврдиле су своју класу олимпијским медаљама које су освојиле у Лондону и Рију и Србију довеле на 13. мјесто ТАЕ КВОН ДО  федерације која има 204 чланице у свету.

Изванредни педагог и тренер, Гале Јовић, испричао нам је значајне „ствари" о свом клубу и спорту који има велику експанзију у свету.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Oжиљци и опомене: др Горан Бабовић, доајен спортске медицине у Србији

78:12 минута (11.2 МБ)

Др Глигорије (Горан) Бабовић је три деценије био лекар кошаркашким клубовима Србије, а између осталог лечио је кошаркаше Партизана и Беобанке када су ти клубови остварили велике успехе и имали генерације изузетних кошаркаша.

Наш разговор „отворио" је пуно детаља из ризнице драгоценог искуства и знања која је др Бабовић сакупио учећи се спортској медицини  код професора Александра Николића и лечећи и стварајући пријатељства са великим именима наше кошарке: Славнићем, Александром Ђорђевићем, Сашом Обрадовићем, Даниловићем....  Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Жарко Паспаљ, наша кошаркашка легенда

47:14 минута (8.11 МБ)

Владе Дивац и Жарко Паспаљ су на челу Олимпијског комитета Србије последњих осам година, и круна њиховог рада је Олимпијада у Рију  са осам медаља које су освојили српски репрезентативци.

Са господином Паспаљем разговарали смо о његовом ангажману у Олимпијском комитету, његовој кошаркашкој каријери коју је остварио са незаборавном генерацијом у Партизану и репрезентацији, личним мотивима и надахнућу који одликују сваког аса, и Београду који је изабрао за живот као метрополу коју набоље зна и разуме. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Боро Лазић, психијатар

70:27 минута (12.1 МБ)

Целу каријеру др Боро Лазић лечи наркомане у својој ординацији у Београду, а његова књига „То може бити и Ваше дете“ исцрпна је студија о болести свуда распрострањеној, а то је зависност од дроге. У нашем разговору др Лазић је разјаснио дилеме које се мање или више тичу сваког зависника, као што су: зашто се почиње с дрогом, како дрога улази у метаболизам мозга, зашто наркомани не могу сами да се излече, колико је Србија у заостатку за светом у погледу квалитетног лечења зависника, шта је права кривица породице која се бори са таквим искушењем и које поуке су најважније за коначно оздрављење зависника...чули смо од др Лазића у искреном разговору.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор др Јован Букелић, психијатар

54:29 минута (9.36 МБ)

Са професором Јованом Букелићем разговарали смо о његовој књизи „Пејзажи и лавиринти душе", која је ново сведочанство ауторовог посвећеничког рада с пацијентима и у психијатријској науци чије границе је одувек померао. Наше теме највише смо везали за поглавље у књизи са насловом „Литерарни дарови мојих пацијената" у коме се говори о болесницима и зависницима - даровитим људима, и њиховој уметности као вапају за прихватањем, искреношћу и љубављу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Милан Поповић, аутор серијала: „Задња кућа Србија“

51:06 минута (7.32 МБ)

Милан Поповић је обрадио више „врућих“ тема српског друштва , као што су навијачи и затвореници , а онда је , надахнуто и лично, „прошао“ кроз српско село, тражећи домаћине, њихове породице и зараду коју сељаци стварају на земљи као свом једином уточишту за живот. Серијал „Задња кућа Србија“ имао је у свом термину емитовања највишу телевизијску гледаност, а ми смо се и у овом разговору уверили у Поповићев истраживачки осећај и занос који прати његове радове. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Зоран Лутовац, бивши амбасадор Србије у Црној Гори

63:23 минута (10.88 МБ)

Зоран Лутовац је амбасадорски мандат као српски дипломата провео у Црној Гори, а одбранио је и докторат са тезом о односима Србије и Црне Горе од 2006-13. године. Његова књига „Српски идентитет у Црној Гори", пресек је искуства и сазнања која је господин Лутовац стекао бавећи се темом која је и даље изазов Црногорској држави, а то је правна заштита а стварна обесправљеност Срба у Црној Гори. У овом расцепу Срби су потиснути на свеобухватан начин, и господин Лутовац је у нашем разговору истакао многе аспекте овог проблема.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Вуле Журић, писац

93:09 минута (13.34 МБ)

У својим књигама ”Република Ћопић” и ”Много смо јачи”, Вуле Журић је писао, рекли бисмо, о најпопуларнијим темама у нашем народу, а то су личност и књижевност Бранка Ћопића и дерби Црвене звезде и Партизана.

Књигом ”Република Ћопић” господин Журић је ушао на аутентичан начин у ткиво језика и духа Ћопићеве Крајине која је великом писцу била врело инспирације, а дело о ”вечитом дербију” написао је по-пола са Божом Копривицом, партизановцем и тако је заокружена широка и са шармом исписана хроника о утакмицама Црвене звезде и Партизана.

И у нашем разговору господин Журић је својом приповедачком лепотом говорио о Ћопићу и фудбалу као непролазним темама у нашем народу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: др Слободан Рељић, социолог и новинар

70:00 минута (10.03 МБ)

Слободан Рељић је бивши главни уредник „Нина“, а данас је професор социологије на Учитељском факултету у Београду. Наш разговор се тиче његове књиге „Криза медија и медији кризе“ као и великог искуства и увида које је господин Рељић стекао пратећи културу, политику и глобалне проблеме данашњице са дистанцом луцидног и обавештеног критичара.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Oжиљци и опомене: Академик Зоран Кривокапић, хирург

50:57 минута (7.3 МБ)

Академик Зоран Кривокапић је начелник Трећег одељења Прве хируршке клинике у Београду, и са својим тимом хирурга лечи оболеле од карцинома дебелог црева. Шесдесет и пет процената његових пацијената преживи пет критичних година након операције и њихов опоравак академик Кривокапић истиче као велику сатисфакцију свом раду у хирургији.

Уважени саговорник нам је разјаснио и неколико дилема о малигној болести које у јавности нису довољно појашњене, на пример, да ли су појмови преглед и скрининг подударни, кад је тумор - маркер сигуран знак болести, постоји ли старосна граница после које се за човека може рећи да је „умакао“ карциному, јесу ли у болести жене храбрије од мушкараца... и остало. Са одушевљењем нам је говорио о свом завичају на Косову, кошаркашкој каријери која је његово биће поделила са медицином и Краљевском колеџу хирурга Енглеске чији је академик Зоран Кривокапић пуноправни члан као једини српски хирург данас. Аутор: Спиридон Булатовић.

 

Ожиљци и опомене: Лаура Барна, писац

56:09 минута (8.04 МБ)

Лаура Барна је написала неколико биографских романа о нашим великанима, а у књизи „Моја последња главобоља", писала је о Исидори Секулић. Ово дело ауторка је „поставила" као Исидорину исповест уочи смрти и у њему је писац сведок догађаја којих се Исидора на самрти сећа.

Тако Исидорина сећања говоре о завичајном Мошорину, пролазности и самоћи, пријатељству са Андрићем и Миланом Гролом, топчидерској цркви и молитвама које је сама написала, комунистима и времену када ништа није било свето и другим детаљима које је Лаура Барна уклопила у мозаик своје аутентичне приче о Исидори Секулић. На крају разговора госпођа Барна је прочитала писмо Милана Кашанина упућено Исидори Секулић неколико дана уочи њене смрти са следећом поруком: „у овој земљи мржње Ви сте једини смели да кажете да нешто волите." Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Зоран Хамовић и проф. Милош Ковић

81:50 минута (14.05 МБ)


Милош Ковић

Зоран Хамовић
Са Зораном Хамовићем и Милошем Ковићем разговарали смо о књизи „Срби 1903-1914 историја идеја", коју је приредио проф. Ковић, а њен главни уредник је г. Хамовић чија је Издавачка установа „Клио" и објавила књигу.

Ово дело је најпотпуније штиво у нашој средини посвећено Србији за владавине краља Петра Првог Карађорђевића и распон тема и аутора у књизи је изузетан: од академика Василија Крестића, Михаила Војводића, Данила Н. Басте и Александра Ломе, па до младих публициста Вељка Станића, Душана Фундића и осталих који су писали о личностима и идејама које су доминирале у тадашњој Србији.

Syndicate content