Катихизис

Месопуснa недјељa

13:34 минута (2.33 МБ)

Данашњи дан, једну седмицу прије почетка Ускршњег поста, у православљу се назива „Месопусном недјељом“. На литургији се чита из Матејевог јеванђеља (25, 31-46) о „последњем и страшном суду живима и мртвима“ при Христовом поновном доласку. Одбачени ће тада бити предати „вјечним мукама“. Ово се односи изричито и на грешнике који током живота нису имали вјере ни доброте према ближњима, ожедњеле нису напојили, гладне нахранили, странце примили, неодјевене обукли, болесне посјећивали, заточене обишли.

Недеља о блудном сину

28:46 минута (4.94 МБ)

Недеља блудног сина је друга недеља од три седмице пре почетка Великог поста. У претходној недељи, у црквеним службама су се почеле певати песме из Триода, књига која садржи богослужбене службе од недеља Митара и Фарисеја, до пред Васкрс, кроз Велику суботу. Као и у седмици Митара и Фарисеја и цариника, тема ове недеље је покајање, а фокус је парабола о блудном сину, која води православне да размишљају о неопходности покајања у нашем односу са нашим небеским Оцем.

Пренос моштију Светог Јована Златоуста

17:49 минута (3.06 МБ)

Пошто прође тридесет година од престављења у јерменском граду Коману великог учитеља васељене, патријарха цариградског, светог Јована Златоуста, пресвети Прокл, некадањи ученик светог Златоуста, затим патријарх цариградски, празнујући годишњи празник његов у Великој Цркви цариградској, одржа говор у спомен свога духовног оца и наставника, достојно величајући Божјег угодника. Тада он рече: "Нико не може како треба похвалити Јована, осим кад би се сада јавио један други такав Јован. Празник његов, као огромна река његових безбројних трудова, подвига и учитељства, напаја душе верних. Из њега сијају зраци Божје благодати. И ти зраци једноме блиставо објављују сунце Божанства, другоме показују триумф Православља над јересима, трећем обзнањују пропаст идола, четвртом обелодањују пораз заблуде, петом исправљају веру и нарав, шестом обасјавају небеске венце. О, архијереју, чији је празник као ваздух испуњен миомиром!

Празновање иконе Богородице Казанске

13:55 минута (2.39 МБ)

Празновање иконе познате под називом Богородица Казанска (рус: Казанская), успостављено је у знак захвалности за спасење Москве у све Русије од инвазије Пољака 1612. године. Установљено је 1649. године, и све до данас, та икона је у нарочитом поштовању у цеколикој Православној Русији. Свети Димитрије Ростовски, у својој беседи познатој под насловом „Беседа на дан јављања иконе Мајке Божије Казанске“ каже да Мајка Божија Казанска избавља од великих мука и зла, не само преведнике, него и грешнике.

Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

23:08 минута (3.97 МБ)

Свети Вартоломеј беше један од дванаест великих апостола Христових. По пријему Светога Духа у виду огњених језика, светом Вартоломеју паде у део да заједно са светим апостолом Филипом иде на проповед Еванђеља у Сирију и у Малу Азију. Они оба отидоше тамо; час проповедајући заједно, час разилазећи се одвојено по градовима, час понова се састајући, они мрежом учења ловљаху људе у мору света на спасење.

Почетак црквене године (или начало индикта)

11:01 минута (1.92 МБ)

Први васељенски сабор опредјелио је, да се година црквена почиње 1. септембра. Мјесец септембар је био код Јевреја почетком нове грађанске године (Исх 23, 16), мјесец збирања плодова и приношења жртава благодарности Богу. У вријеме овога празновања Господ Исус ушао је у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао ријечи:” Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница” (Ис 61, 1). Још је овај мјесец септембар знаменит у историји Хришћанства, што у њему цар Константин Велики одржа побједу над Максенцијем, непријатељем вјере Христове, а тој побједи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој Римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свијету рачуната као и црквена од 1. септембра; па се она пренјела на 1. јануар, а најприје у западној Европи, а потом и у Русији у вријеме Петра Великог.

Преподобномученица Параскева

12:38 минута (2.17 МБ)

Рођена у Риму од родитеља хришћанских, и од детињства научена вери Христовој, св. Параскева с великим усрђем стараше се да на делу испуни све заповести Божје. Верујући тврдо и живећи према својој вери она упућиваше и друге на пут помоћу праве вере иблагочестивог живота. Када јој родитељи умреше, Параскева раздаде све своје имање беднима, а она се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру Христову не тајећи се ни од кога, иако у то време вера Христова беше крваво гоњена од римских власти.

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов и Пренос моштију Светог оца Николаја

30:37 минута (5.26 МБ)

Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.

Како се владати у Храму

9:56 минута (1.71 МБ)

Како се треба владати у Храму.

 

Свети Сава

23:48 минута (8.48 МБ)

Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић, жудећи за духовним животом, одбегао је у Свету гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Издејствовао је независност српске цркве, и постао је први њен архиепископ.

Syndicate content