Житија Светих

Житије Светог Петра Другог, Тајновидца ловћенског

52:45 минута (9.06 МБ)

Житије Светог Петра Другог, Тајновидца ловћенског.

 

 

Житије Светог Василија Острошког Чудотворца

62:17 минута (8.92 МБ)

Сваком народу и у сваком времену Свечовекољубиви Господ даје Црквом Своје светитеље, који ће његов верни народ просвећивати и освећивати и на земаљском путу његовом ка Царству Небеском руководити. И у Српском народу, од како он постаде Христов, Господ непрекидно даваше Своје светитеље, у којима се Бог прослављаше и посведочаваше, а православни људи кроз њих спасаваше и богоугодно просветљиваше. Многе и велике светитеље Господ даде сваком крају земље Српске у сваком времену његове историје, и у прво доба слободе и у касније доба ропства. Тако и Захумској земљи Српској, а кроз њу и свему роду светосавском, даде Бог у тешко доба Турског ропства овог светог и богоносног оца нашег Василија, новојављеног чудотворца Острошког и Захумског.

Житије Светог оца Николајa српског

45:18 минута (7.78 МБ)

Епископ Николај (у свету Никола Велимировић) рођен је 23. децембра 1880. у селу Лелићу од родитеља Драгомира и Катарине. После основне школе, гимназије у Ваљеву и Богословије у Београду уписао се на Старокатолички богословски факултет у Берну, Швајцарска, где је 1908. одбранио докторску дисертацију Вера у Христово васкрсење као основна догма апостолске цркве. Идуће године одбранио је дисертацију о Берклију у Женеви. Двадесетог децембра 1909. замонашен је у манастиру Раковици и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха. По жељи митрополита Србије Димитрија, јеромонах Николај проводи извесно време у царској Русији, коју ће доживотно носити у души и са Русима у Југославији и Америци бити у сталној и тесној вези.

Преподобни Симеон Мироточиви

75:53 минута (13.03 МБ)

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору.

Све­ти ве­ли­ко­му­че­ник Ђор­ђе Кра­то­вац

11:33 минута (1.99 МБ)

Блажени Георгије - Ђорђе родио се у граду Кратову, на десет сати хода од Штипа. Родитељи његови Димитрије и Сара беху људи благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се учи књизи; и он се учаше са великим успехом. Затим Ђорђе изучи кујунџиски занат; но отац му умре, и он рано остаде сироче. Диван лицем и веома стасит, Ђорђе се бојаше да остане у родном месту, да га не би силом узели на двор султанов, што се тада често догађало. Са тог разлога он отпутова у град Софију. Настанивши се ту у дому просвећеног и побожног свештеника Петра, он усаврши своја знања о вери и утврди се у љубави ка хришћанској побожности. Убрзо Ђорђе паде у очи својим одличним особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема, једног умешног човека да води разговор са Ђорђем.

Свети великомученик Теодор Стратилат

7:29 минута (1.29 МБ)

Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради. Свети Теодор, војвода римски, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и лепоту, и чин војводски, и милост царску, и место свега тога прими на се грозне муке Христа ради. Најпре би Теодор шибан, и прими шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху; потом би на крст дигнут и сав стрелама изрешетан. Најзад мачем посечен.

Свети Симеон и Ана

6:11 минута (1.07 МБ)

Спомен Светог праведног Симеона Богопримца - Пo сведочанству божанског Еванђеља, старац Симеон беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше у њему (Лк. 2, 25). Њему би јављено од Бога о скором доласку на свет истинитог Месије. A би му јављено, како то казују стари историчари, на овај начин: Када египатски цар Птоломеј нареди да се Стари Завет преведе са јеврејског на грчки језик, за тај посао бише изабрани седамдесет најмудријих људи у Израиљу. Међу њима беше и свети Симеон, као мудар и вичан Божанском Писму.

Свети Григорије Богослов

25:11 минута (4.33 МБ)

Архиепископ Цариградски. Саставио бројна дјела из области Богословља, а нарочито су чувене Бесједе о Светој Тројици. Када је 381. године у Сабору настала расправа око његовог избора за архиепсикопа, он се повуче рекавши: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола". Потом је повучено живио у Назијанзу у молитви и писању књига. Упокојио се у Господу 390. године. Мошти су му пренијете у Рим, а глава му се налази у Успенском Сабору у Москви.

Свети Атанасије Велики

38:12 минута (6.56 МБ)

Свети Атанасије се родио у Александрији у грчкој хришћанској породици, последњих година трећег виjека, вероватно 293. године. У својој младости он је био свjедок Диоклецијановог гоњења. На изучавање световних наука и на опште образовање, како каже свети Григорије Богослов, „он није утрошио много времена". Ипак, он је веома добро познавао античку философију, прије свега, неоплатонизам. Главну пажњу он бjеше обратио на изучавање Светог Писма које је познавао до детаља. Највjероватније га је изучавао у Александријској дидаскалији. Врло рано га је примjетио свети Александар Александријски. Свети Атанасије је живио у његовом дому и под његовим руководством је стекао образовање у граматици и риторици. Нешто прије почетка аријанских смутњи он је рукоположен у чин ђакона и постављен за секретара епископа.

Житије Светог Саве Архиепископа српског

68:28 минута (11.76 МБ)

Свети Сава архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169 год. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору, где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хилендар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући српску цркву стварао је кроз то српску државу и културу.

Syndicate content