Ожиљци и опомене

Ожиљци и опомене: Горан Касум, рвач, професор Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду

68:39 минута (19.65 МБ)

Горан Касум је вишеструки шампион Југославије, олимпијац и двоструки освајач бронзане медаље на светским шампионатима у рвању.

Сада је професор на Катедри борилачких спортова Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду, а у нашем разговору чули смо његове анализе и одушевљење успесима такмичара у борилачким спортовима: Србија је добила нове прваке света у рвању и у џудоу- Виктора Немеша и Немању Мајдова!

Наш гост је на примеру њихових подвига нагласио да је личност и карактер спортисте на првом месту у његовом развоју јер у борилачким спортовима борац мора пуно да ради, трпи и несме да се разочара, а одлучност будућег шампиона види се у његовим очима... чули смо од професора Касума у надахнутом разговору. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије

88:14 минута (15.15 МБ)

Др Милош Јовановић је личност ретког педигреа у нашој средини: школовао се од основних студија па до доктората у Паризу, служио војску у Србији у 63. Падобранској бригади а сад је на челу Демократске странке Србије. Та партија кадровски подмлађена хоће да исправи имиџ странке коју су оптуживали за салонски национализам и кукавичлук. Поготово што кључни ставови бившег руководства Демократске странке Србије као што је неутралност државе, њена целовитост која је зајемчена Уставом,и дистанца према EU интеграцијама траже искрене патриоте и у нашој ситуацији, нагласио је господин Јовановић.

Аутор:Спиридон Булатовић

Ожиљци и опомене: Професор Триво Инђић, социолог

65:37 минута (11.27 МБ)

Са професором Инђићем разговарали смо о Латино-америчкој философији и историји лепо изложеној у књизи Орасија Черутија „Филозофија у Латинској Америци„.

Ово дело препоручио је за штампање на Српском језику покојни отац Радован Биговић и оно садржи многе сличности и аналогије које се односе на тзв. наш регион као и на земље Новога света које Черути описује.

Наш саговорник је прецизно и одмерено повезао време, амбијент и положај наше интелигенције и народа са оним што се у земљама Јужне Америке зове „колонијални капитализам“ и што угрожава слободу, независност и достојанство људи.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Професор др Миливоје Павловић, културолог

64:45 минута (18.53 МБ)

За књигу професора Миливоја Павловића ВЕНАЦ ОД ТРЊА ЗА ДАНИЛА КИША Петар В. Арбутина написао је следеће: "Напокон један свеобухватан увид у живот и дело Данила Киша. Прави начин да се комплексно дело осветли са свих страна и заштити од бранитеља и оспоритеља-собом самим".

Ову оцену господина Арбутине потврдио је писац Павловић и у нашем разговору-својим финим и прецизним запажањима о Кишовој личности и литератури јер је као тумач али и као сведок био неколике деценије у близини великога писца. Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Ивана Сташевић-Карличић, психијатар

46:40 минута (13.35 МБ)

Докторка Ивана Сташевић-Карличић начелница је Ургентне службе у Клиници "Лаза К. Лазаревић" у Београду, и доцент Медицинског факултета у Приштини (Косовска Митровица).

Ову емисију посветили смо разговору о депресији-болести која вишеструко угрожава човека наше цивилизације. Ова болест угрожава све потенцијале личности а емоционално блокирани људи падају на сваком плану: губе вољу за доказивањем и радом, интересовање и веру у себе на свим пољима, а "црне мисли" их чине обузетим својом умишљеном несрећом и кривицом које су тешко подношљиве. Докторка Ивана нам је скренула пажњу на праве начине деловања у лечењу депресије: превенција, скрининг-прегледи, постављање прецизне дијагнозе већ код почетне епизоде болести, и лекови, могу залечити сваку форму поремећаја у коме, како докторка каже, патња доводи људе на ивицу самоубиства као кобног покушаја избављења из тескобе.

Аутор: Спиридон Булатовић

Ожиљци и опомене: Милан Ружић, писац

49:08 минута (14.06 МБ)

Даровити писац Милан Ружић привукао је пажњу јавности са две своје књиге прича на запањујући начин! О његовој књизи "Наше су само речи" писали су академици Матија Бећковић и Рајко Петров Ного, а Службени гласник у својој колекцији "Гласови" објавио је ово дело.

У нашем разговору господин Ружић говорио је дијалог из поменуте књиге "Основно питање", који је забележио на трагу "пронађене поезије", тумачио ратнички атавизам нашега народа у свом запису "Велике битке на малим местима" и прочитао причу "У кући као у мучилишту" која је потресно сведочанство гашења наше народне традиције.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Јелена Вукоичић, доцент Факултета политичких наука у Бањој Луци

68:37 минута (11.78 МБ)

Др Јелена Вукоичић проучава појаве локалне и глобалне политике које драматично одређују прилике у свету; тероризам, миграције, кризу ЕУ и њене односе са Вашингтоном што се "преливају" у нашој средини кроз многа искушења и конфликте.

У том смислу оцењује да је у Србији извршено жаргонски речено "бушење система" кадровима из разних револуција, спиновање јавности са резултатима заснованим на лажним информацијама, и да трају покушаји ЕУ да се земље Западног Балкана повежу и умреже са Бриселом који би их држао на одстојању и у "замрзнутом" конфликту као и до сада.

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Др Ивана Спасовић, историчар

75:09 минута (21.5 МБ)

За књигу "Друштва свога доба" коју су написали др Ивана Спасовић и академик Василије Крестић писац Горан Петровић је написао: "Згусла историја тако као да је синула". А, синула је просвета, култура и наука у Србији оличеној у установама које су биле претече Српске краљевске академије наука и уметности-1886. године. У то време Србија је била како каже др Ивана Спасовић вољена земља, прва је после Француске укинула феудализам у Европи, а у погледу спољне политике и просвете била јединствена и поред династичких немира и преврата.

Било је то време кад је "Друштво српске словесности" само 1847. године објавило "Горски вијенац", "Нови завјет" у преводу Вука Караџића и "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године изашао је први број "Гласника" Друштва српске словесности и "Описаније древности у Светој АТОНСКОЈ) Гори Димитрија Аврамовића.

Аутор:Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене : Професор др Јовица Тркуља, правник

73:30 минута (21.03 МБ)

Професор Тркуља нам је говорио о философу, правнику и патриоти, академику Михаилу Ђурићу. Свога учитеља описао је као целовиту личност чији ЕТОС је увек подразумевао јединство мишљења, говорења и деловања.

Из нашега разговора и овде издвајамо детаље које смо у емисији коментарисали, а тичу се Ђурићевих текстова из 1971. године. У раду "Камен раздора" академик Ђурић је осудио "Скрнављење Његошевог гроба на Ловћену, а у тексту "Смишљене смутње" због кога ће бити осуђен и годину дана провести у затвору, изрекао је и следеће: "А у СР Црној Гори српски народ нема право ни на властито национално име, или се бар то право оспорава оним, никако малобројним, Црногорцима који се осећају Србима". Увид из 1971. године!

Аутор: Спиридон Булатовић.

Ожиљци и опомене: Тихомир Станић, позоришни и филмски глумац

53:57 минута (9.27 МБ)

Писац Вуле Журић урадио је сценарио а Горан Марковић режирао филм СЛЕПИ ПУТНИК НА БРОДУ ЛУДАКА о задњим данима и смрти Петра Кочића у душевној болници у Београду. Управника болнице у филму игра Тихомир Станић и његова улога је захтевна и слојевита на више начина:он преговара са Херманом, аустриjским официром, уцењивачем и садистом, пацијенте лечи саветима и разумевањем више него растворима и морфијумом,а према Кочићу увек пројављује пажњу и поштовање. О свим овим детаљима господин Станић нам је говорио искрено и лично, са одушевљењем и приврженошћу према великану наше литературе Петру Кочићу. Аутор: Спиридон Булатовић.

Syndicate content