У 11. недељи по Педесетници у храмовима Св. Спаса на Топлој и Св. Архангела Михаила у Старом граду, у недељу служена је Света Божанствена Литургија.
У саборном Храму Светог Спаса на Топлој Литургију је служио протојереј Владан Пантелић парох херцегновски, уз саслужење ђакона Ненада Ковача, док су у одговарању на прозбе вјерне предводили појци: Милорад Вукашиновић, Урош Вукашиновић, Новица Зечевић и Иван Зечевић. У олтару Храма Спасовог прислуживали су чтец Михаило Костић и Јован Арсовић.
Архијерејски намјесник и парох херцегновски протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, служио је у храму Светог Архангела Михаила у Старом граду, док је у одговарању на молитвене прозбе вјерни народ предводио хор Св. Саве. У олтару храма Божијег прислуживао је чтец Немања Бијеловић.
Не постоји тај гријех који не можемо опростити ако се Христос усели у наша срца
У Храму Светог Спаса на Топлој, након причешћа свештеника, бесједом се сабранима обратио ђакон Ненад.
„Како говори молитва Оче наш, ми смо овдје дужници пред Господом, како би опростили сагрешења нашим ближњима. То су наши дугови. Када је Господ опрао ноге својим ученицима, Апостолима, ту нас је Господ задужио. Када је он као Господ опрао ноге својим ученицима, колико сте ви дужни да опраштате и да чините ближњима вашим. Ту нас је велики Господ задужио љубављу за љубав, наложио на нас подвиг и врлину љубави. Зато је потребно да прије сваког дјела, сваког дана када се будимо да пресабирамо свој ум. Да нисмо неком нешто дужни. Да нисмо случајно обременили некога савјешћу, да нисмо укорили човјека. Чак и кад се човјек праведно разгњеви морамо да разлучимо хируршки прецизмо шта је човјек а шта је гријех. Никад не смијемо да осудимо човјека. Тада се још више задужујемо пред небесима, не само пред Господом. Господ каже: Царство Небеско је као овај Господар који позва свог дужника. Дакле дужни смо својим прецима, сродницима, светитељима. Када се огријеши, човјек се огријеши се о небеса. То није страшно, сви гријешимо. Велики је онај који опрашта дугове да би се њему опростило, према ријечи Божијој: Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим.
Да се задужујемо једни другима љубављу јер не постоји тај гријех који не можемо опростити ако се Христос усели у наша срца“, казао је отац Ковач.
Казати „Опрости“ није ствар стида и покоравања према другима већ наше величине
Након прочитаног Јеванђеља у Храму Светог Архангела Михаила бесједио је отац Обрен.
„Један од највећих дарова љубави Божије је управо тај да ми увијек имамо могућност да се обновимо, да се вратимо себи, Богу својему, да се вратимо истини, да се вратимо Светим Јеванђељем кроз Свето покајање. Када видимо нашег Господа који је висећи на Крсту, изговорио последње ријечи овоме свијету: Оче опрости им, јер не знају шта чине. Јер заиста човјек када гријеши, истински гледано он не зна шта ради. Јер да зна шта је гријех и пад, сигурно то не би радио, него то ради по својој слабости. У Јеванђелској причи видимо како Господ каже не случајно: Човјек цар. Истичући на првом мјесту достојанство човјека и чињеницу да је у животу, ма шта радили најважније бити човјек. Нема везе шта смо ми по призвању. Можемо бити и цареви и свештеници и професори али ако нисмо људи, иза звања које нам је Гоиспод дао онда нам је све џабе. Зато нас Јеванђеље зове да свако од нас буде појединачно човјек. Човјек може бити само онај који истински вјерује у Бога и који зна да је Бог онај који суди и који нам даје по милости својој. Не дај Боже да Бог суди онако како би ми судили једни другима, нико од нас се не би спасио. Али на нама је да учинимо то покајање истинско.
Сви треба да се чувамо наше гордости, да увијек имамо покајања, љубави према свом ближњем и да се заиста опоменемо кроз молитву Оче наш, ријечи Не суди да ти не буде суђено. Ове ријечи упућује нам Господ наш, који ће нам заиста судити у Дан суда. Казати Опрости није ствар стида и срама и покоравања према другима. Тада управо показујемо своју величину јер показујемо да истински вјерујемо у Бога“, указао је отац Обрен у слову поуке вјерном народу.
Посебан благослов донијеће икона Св. Мардарија Ускоковића, која ће у наредних неколико дана обилазити херцегновске храмове, одакле одлази на Крф да пренесе усрдне молитве и цјеливе Св. Спиридону Чудотворцу и српским страдалницима за вјеру и отечество, положеним у Плаву гробницу. Икона се тренутно налази у храму Св. Архангела Михаила у Старом граду.
Љубица Вукићевић
Извор: Црквена општина топаљско-херцегновска
