Jeromonah Natanailo, ostroški sabrat, načalstvovao je Svetom Liturgijom u Crkvi Svete Ttojice u Donjem Ostrogu, u 17. nedjelju po Duhovima, kada naša Sveta Crkva molitveno proslavlja Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu, 5. oktobara 2025. ljeta Gospodnjeg.
Sasluživali su mu sabrat jeromonah Nikolaj i jerej Zoran Miljanić, hercegnovski paroh, uz molitveno učešće monaštva i vjernog naroda.
Poslije čitanja začala iz Svetog Jevanđelja o. Zoran je istako da je današnja žene Hananejke, koja stoji pred Gospodom Hristom i pred čitavom zajednicom, u suštini slika nas samih.
– I daje nam mogućnost da se zapitamo u suštini, kada mi stajemo pred Gospodom Hristom na molitvi, u suštini, šta mi u tom momentu doživljamo, šta tražimo, da li nam se Gospod obraća ili nam se ne obraća. I ono glavno suštinsko pitanje jeste kada se molimo i kada se u dubini duše pitamo zašto ne dobijamo neki određeni odgovor. I možemo da zaključimo da sagledavajući tako aspekte našeg života, ulazeći u dubine našeg bića i strahujući ko smo mi i šta smo mi, možda nekad možemo da shvatimo i zašto ne dobijamo taj odgovor. Zamislite kada bismo dobili odgovor koji je dobila žena Hananejka, kada bi Gospod zaista rekao: blagočestiva, ali ti činiš to i to u svome životu. Možda bi bilo dobro da promijeniš neke svoje navike. I kada bismo duže slušali taj Gospodnji glas u našem životu, pitanje je veliko da li bismo mi Njega poslušali – besjedio je o. Zoran.
On je objasnio da nas u tom poslušanju koči čitav jedan sadržaj naših loših navika.
– Čitav sadržaj upražnjavanja nečega što poništava našu slobodu, nečega u čemu nismo slobodni, nečega što nosi naše projekte, ambicije, što nas individualizuje u odnosu na naše bližnje. I ako smo utvrđeni u svemu tome, onda je teško slušati glas koji nam kaže: nemoj tako, ajde pokušaj drugačije. I ako slušamo taj glas stalno, pitanje je da li možemo da poslušamo Gospoda. Pitanje je koliko se borimo sa tim našim unutrašnjim utvrđenjima. Zato je ćutanje Božije na molitvi veličanstveno. Bog ćuti, mi mu kažemo: Gospod, radio sam to, to i to. On i dalje ćuti, ne osuđuje nas. Prosto, šta god da mu kažemo, ćuti, naša savjest pokorena pred milosrđem Božijim, ne osuđuje nas, daje nam priliku – rekao je o. Zoran.
Istakao je da su upravo monasi na neki način predstavnici našeg i naroda i čitavog čovječanstva.
– Oni upravo prave taj jedan korak nazad koji znači otklanjanje od utvrđenja, od navika, da bi sačuvali bližnjega. I opet prave taj jedan korak naprijed, korak vrline, jedne nove navike utvrđene u Hristu. I zato on je na jedan način predstavnik našem narodu u socijalnom i u liturgijskom smislu, dajući, na primjer, jednu idealnu sliku hrišćanskog života koji mi, koliko možemo, kao ljudi koji živimo u svijetu, da podražavamo i da praktikujemo koliko možemo po snagama. I Gospod koji stoji na ivicama naših navika, u utvrđenju će nam uvijek pomoći – zaključio je o Zoran.
Sabrano monaštvo i vjernici primili su Sveto Pričešće.
Izvor: Manastir Ostrog
