Архимандрит Јерефрем (Дабановић) у 22. недељу по Духовима, на празник Светог Стефана Дечанског, 24. новембра 2024. године, служио је Свету литургију у манастиру Стањевићи и принео захвалне молитве Богу за двије деценије служења тој светињи.
У манастирској трпезарији окупио се повећи број народа и дјеце који су игуману Јефрему честитали ову лијепу годишњицу, испуњену великим трудом на обнови манастира, што је оставило трајних последица на његово здравље. Иако је, из монашке скромности, игуман изричито молио да двије деценије његове службе у манастиру Стањевићи, буду само молитвено обиљежене, чланови духовне заједнице су кроз скромне дарове, ријечи и пјесму исказали радост и захвалност за благослов Божји који прати игумана Јефрема на том послушању.
У име братије манастира, ријечи поздрава и честитке изрекао је монах др Павле (Кондић), посвједочивши да је од првога дана заједничке службе Богу и Цркви у Цетињском манастиру, од 1994. а равно је томе 30 година, Јефрем био ревносни син Свете цркве и ученик Митрополита Амфилохија, испуњавајући монашко послушање на разним мјестима куда је био упућен по потреби Цркве, уложивши сву своју умну и физичку снагу у обнови Дома Божјег и живе молитвене заједнице. Весна Јовановић, поносна мајка троје дјеце који живе у близини манастира и нераскидиво су везани за њега, поготово учешћем у богослужењима и духовним академијама, поздравила је игумана и подсјетила на прве сусрете са стањевићком светињом 2013. и редом током свих дана обнове, освештања 2018. и ових дана духовног процвата. У име појачке дружине „Стањевићки појци“ ријечи поздрава изговорила је Нада Брацовић, изнијевши кратку повијест настанка и слојевитог рада појачке дружине најприје на личном духовном усавршавању и појањем на богослужењима у манастиру и другим духовним центрима широм Црне Горе, чији ја је златна круна било појање у литијама. Даница Недовић је кроз поетски исказ захвалила се Богу и игуману за благослов настанка и опстанка током досадашњих пет година и духовно просвјетне мисије „Стањевићких појаца“.
Међу скромним даровима који су принијети игуману Јефрему био је сребрни напрсни крст са натписом „Вољеном нашем оцу и духовном путовођи архимандриту Јефрему у знак љубави и захвалности за духовно руковођење стазама Христовим, одана чада, пријатељи и Стањевићки појци“, који су му на прса положила дјеца стањевићке духовне заједнице. Мантије са извезеним знаком гроба Господњег у Јерусалиму, дар су који га подсјећа да је управо на том најсветијем мјесту хришћанства, 1997. примио свети ђаконски чин, по благослову јерусалимског Патријарха Диодора.
Игуман Јефрем се од срца захвалио најприје Богу, родитељима пок. Бору и мајци Радмили, брату и сестри, духовном оцу Митрополиту Амфилохију и свим члановима цетињског братства на челу са тадашњим игуманом, садашњим Митрополитом Јоаникијем који му је уједно био професор и ректор у Богословији и свима синовима и кћерима Цркве Божје који су допринијели његовом духовном узрастању и опстанку на голготском путу служења Христу. Уз игумана Јефрема, свима присутним била је велика радост чути и ријечи братског поздрава и честитке од игумана манастира Хиландара, архимандрита Методија и јеромонаха стањевићког о. Јована који је на поклоњењу у хиландарској светињи до манастирске славе, празника Ваведења Пресвете Богородице.
Ово дивно сабрање на најљепши начин употпуњено је појањем „Стањевићких појаца“ и јуначким пјесмама које је, уз струне гусала, отпјевао млади Секуле Церовић.
Уочи овога дана, у суботу, 23. новембра, у Будви је игуману Јефрему у својству старјешине манастира Стањевићи, уручена сребрна плакета Друштва добровољних давалаца крви „Радивоје Пима“, „као знак захвалности за несебичну помоћ и подршку у реализацији успјешно организованих акција добровољног давања крви у Будви“. У недељу поподне чланови друштава даваоца крви из Врања, Јагодине и Бања Луке са домаћинима из Будве, посетили су манастир Стањевиће, молитвено учествовали на вечерњој служби, а потом разгледали библиотеку са кабинетом Митрополита Амфилохија.
П. К.
