Чудотворна икона Мајке Божије – “Посредница грешних”
У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Непознато је место где се први пут ова икона пројавила. У образложењу о Богородици износимо, да су Јој у натписима послужиле речи из Акатиста Покрова Пресвете Богородице: ,,Радуј се, јер руке Твоје као јемство за нас Богу дарујеш“. Познато је за прослављање ове иконе, да се прво пројавила у Николо-одринском манастиру у Орловској области. Врло дуго икона је била запостављена, међу другим старим иконама у капели код манастирских врата и до тог времена је потамнела тако да није било могуће прочитати натпис.
Копије чудотворне иконе Посредница грешних врло брзо су заживеле по целој Русији, а једна од таквих је икона Посредница грешних у Кјахти.
Годишње празновање Богородице Посредница грешних у Николо-хамовическој цркви, врши се 20. марта по новом, 7. марта по старом календару.
Чуда
У лето 1844. године, дошла је у Ордински манастир, жена трговца Почепина са двогодишњим сином болесним од тешке епилепсије, која није могла бити излечена никаквим медикаментима, и замолила да се одслужи молебан пред иконом Посредница грешних у капели. Кад су одслужили молебан оздравио је болесни Почепинов син, после чега је ова чудотворна икона Богородице пренесена у манастир и постављена на почасно место у цркви. Ускоро су се почела дешавати и друга чудесна знамења, па се ова икона Николо-одринског манастира прославила чудотворствима.
Године 1846. године, јеромонах манастира био је послан у Москву где је требала да буде направљена риза за чудотворну икону. Веома гостољубив по природи, јеромонаха је примио потпуковник Д. Н. Бонческул, коме је из благодарности за гостопримство из Ордино манастира послана верна копија чудотворне иконе попут оригиналне, истих димензија (дужине 44цм, ширине 32цм). Добијена икона је била постављена са другим иконама на домаћем иконостасу и према њој су се односили са неизрецивим страхопоштовањем. Са свих страна су почели долазити болесни, молили се пред њом и добијали исцељење. Сви су приметили да од иконе сија необична светлост и да капљице маслиновог уља које истичу из ње имају исцелитељску моћ. Због тога је 30. маја 1848. године Бонческул поклонио своју икону Посредница грешних, његовој Николајевској цркви у Хамовнику, где је била постављена на налоњ близу певнице. Ускоро се у олтару цркве почела јављати необична светлост на горњем месту иза престола у виду јављања и ишчезавања звезде, што су многи видели кроз прозор на олтару. Ђакон је стајао код иконе и брисао памучном тканином, уље које је истицало из иконе и делио народу. На прослављење иконе утицала су многа знамења која су се од ње јављала: избављење од свирепе колере 1848. године, од жестоких непријатељских напада, разних болести…
Икона Богородице Посредница грешних, остала је до овог времена у пређашњем облику, украшена ризом. Прича се да је онај који је поклонио икону, Бонческул, имао виђење да се ова икона не покрива оковом.
Изображење
Такође, непознато је ко је и када насликао овакво изображење Богородице. Видимо да Је изображена до појаса. Левом руком обухвата Младенца који обема рукама држи Њену десну руку, тако да се у Његовој десној руци налази Њен палац, а у левој мали прст. За њим следује и један од средњих прстију десне руке Богородице, онако како се чини код јемства – гаранције. На Њиховим главама су венци од злата и драгог камења. У полукругу око Богородице и Богомладенца је 12 звезда – по шест на свакој страни. На четири угла иконе изображени су свици са насловима: на горњој половини у једном ,,Ја сам посредница за грешне код мога Сина”, у другом ,,Он је дао мени за њих руке да их увек услиши”. На доњој половини у једном : ,,Да Ти, Који мени непрестано радост дарујеш” у другом: ,,Измолићеш за мене да се вечно радујем”.
Молитва
Царице моја Преблага, Надо моја Пресвета, Заступнице за грешне! Ево, несрећни грешник стоји пред Тобом! Не остави ме, остављеног од стране свих, не заборави ме, заборављеног од стране свих, подари радост мени, који за радост не знам. О, тешке су невоље моје и патње! О, бескрајни су моји греси! Као тама ноћна је живот мој. И нема међу синовима људским ниједнога који је моћан да ми помогне. Ти си – Једина моја Нада! Ти си – Једина моја Заштита, Уточиште и Тврђава. Одважно пружамо ка Теби немоћне руке моје и молимо: смилуј се на мене, Свеблага, поштеди, поштеди онога који је искупљен Крвљу Сина Твојега, ублажи боли многострадалне душе моје, утишај јарост оних који ме мрзе и вређају, подигни снагу моју која вене, обнови као у орлића младост моју, и не допусти да посустаје у извршавању заповести Божијих. Ватром небеском дотакну смућену душу моју и испуни је вером без стида, љубављу нелицемерном и надом сигурном. Да увек славим Тебе, Преблагословену Заступницу света, Заштито наша и Заступнице за све нас грешне – поклањам се Сину Твојем и Спаситељу нашем, Господу Исусу Христу, са Беспочетним Његовим Оцем и Животодавним Духом Светим, у векове векова. Амин.
Елза Бибић
Литература
Тихомир С. Илијић: ,,Велича душа моја Господа”, ВИЗГ, Београд 2012, стр: 131,132, 289;
