У навечерје празника Успенија Пресвете Богородице, у недјељу 27. августа 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије је у манастиру Заграђе постригао досадашњег протојереја-ставрофора Ђорђа Оровића у малу схиму, давши му монашко име Стефан по Светом Стефану Дечанском.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Методије, казавши да су се окупили у претпразништво Успенија Пресвете Богородице у манастиру Заграђе, дивној, светој обитељи, на вечерњој служби са петохљебницом уочи великог празника Мајке Божје.
„Она је Мајка Живоносног Источника Коме још од кад се родио у Истоку код Пећи, брат наш о. Стефан, гредио је од својих првих корака ка том Истоку са висине, пролазећи кроз Косово и Метохију, чувајући испод својих трепавица све светиње те свете земље, учећи се покрај ногу највећих наших учитеља тог времена у Призренској богословији блажених спомена Патријарха Павла и Патријарха Иринеја, и онда проходећи кроз свој живот како је Господ њему одредио, а он са својом дубоком вјером прихватио све што је долазило из руке Господње и основао је своју породицу, Бог му дао дивну супругу, лијеп пород и дивну свештеничку службу коју је од приморја па до Ниша и јужне Србије па поново до манастира Превлаке опходио, служећи светим олтарима и напајајући се благодатним енергијама Истока са висине“, рекао је Владика Методије.
Када је све земаљске послове завршио које му је Бог дао у овом животу, отац Стефан је ријешио, а тај пламен за дубље и интензивије предавање Господу, по Владикиним ријечима, он је гајио и тињао у његовом срцу током живота.
„Тај пламен се на крају толико распламсао да је јавно исповједио ту своју жељу, добио благослов од своје супруге да крене монашким животом, а ми хришћани који својим крштењем и облачењем у Христа на светом крштењу, све ове наше родбинске односе које имамо са својим сродницима, ближим и даљим, који су прије крштења чврста и апсолутна веза, релативизују се јер смо постали сродници са небеским Оцем нашим кроз благодат Духа Светог и печат дара Његовог којег смо примили на крштењу. Монаштво као ново крштење, као умирање за све што је земаљско, привремено, пролазно и краткотрајно у овом животу је слика још дубљег везивања за небеског Оца нашег и за све оне који су се дубоко са Њим и за Њега везали у свим вјековима људске историје до дана данашњег и који ће се везати до краја свијета и вијека“, навео је Његово Преосвештенство.
У чину монашења, подсјетио је Преосвећени Епископ, каже се да Господ онима који желе да буду његови следбеници говори да узму крст свој и да иду за Њим, тај Његов благи јарам и бреме које је лако, јер све што нам је Господ дао ништа од тога својим снагама и моћима не бисмо могли испунити и извршити без Његове велике милости, помоћи и благодати божанске.
„Он нам све то даје не штедећи и безрезервно, а једино што је потребно и шта Он тражи то је срце наше, срце брата и монаха новопостриженог Стефана и његову најдубљу, унутрашњу одлуку срца и ријешеност да се у потпуности Богу небеском преда у смирењу, које је једино потребно и које су крила на којима ће Господ да нас узнесе у Царство небеско, као што је охолост и гордост свукла анђела свјетлог с неба, тако ће дубоко смирење отпалу људску природу поново попети не небо васкрсењем Христовим и вјером у Њега“.
„Нека је са срећом нашем брату Стефану монашки постриг и ангелски лик који је узео на себе, промјенио је име, наново се родио, пао је ничице пред престо Господњи и пред свети олтар, симболизујући тиме своје умирање за све досадашње како је живио, а устао је и васкрсао га је Бог својом руком а његовом жељом да иде за Њим у један нови живот, који врхуни, ако Бог да, у животу у Царству небеском, који треба још у овом животу да предокусимо као залог кроз благодат Пресветог Духа. Да га Господ укријепи на његовом путу“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
