Првог дана манифестације „Дани породице Романов 2025“ у Никшићу, 17. јуна, у просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, отворена је изложба радова „Петар Велики“ и промовисана публикација „Хоризонти евроазијства“, коју су приредили Неда Андрић и Јован Радојевић.
Ова вишедневна традиционална духовно-културна манифестација, чији је организатор НВО „Пандурица“, уз подршку Општине Никшић и Туристичке организације града, почела је ујутро Светом литургијом у Саборном храму Светог Василија Острошког, чији је ктитор био руски цар,
Изложба радова „Петар Велики“, посвећена руском императору који је обликовао темеље савремене Русије, отворена је у галеријском простору Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
„Император Петар Велики, потомак и оснивач династије Романов, од московске Русије, начинио је империју у војном, економском и духовном смислу. Он је био владар, реформатор, визионар и човјек дубоке државне одговорности. Без разумијевања његове улоге тешко је разумјети како је династија Романових, од патријархалне државе стигла до нивоа велике свјетске силе. Династија Романов која је више 300 година водила Русију, у Петру Великом имала је најпрепознатљивијег представника на свјетској сцени. Његове реформе нијесу биле само промјене у управи или војсци, већ дубоко промишљен покушај да духовно и културно уздигне руски народ и његов национални православни идентитет. Петар Велики је био први Романов који је титулу императора учинио званичном, а последњи Николај II, у историју је ушао као свјетски цар мученик, заједно са својом породицом. Зато је ова изложба више од историјског подсјећања, нашег заједничког културног, духовног и историјског памћења. Изложба Петар Велики је прилика да се присјетимо вриједности које нас повезују али и да размислимо какву будућност желимо да градимо, на темељима духовно моралне снаге и наравно вјере и части“, казао је Александар Бељченко, замјеник директора Руског дома у Београду, који је и отворио изложбу.
Након отварања изложбе, промовисан је зборник текстова „Хоризонти евроазијства“ који доноси увид у руску мисао и духовну географију евроазијског простора. Публикација се надовезује на претходни зборник о руској интелигенцији, стварајући шири оквир за разумијевање руске духовне мисије и њеног односа према Европи.
“Важност зборника текстова Хоризонти еуроазијаства огледа се у томе што нам радови руских аутора, а има их 28, омогућавају разумијевање савремених геополитичких дешавања, а самим тим и наше властито саморазумијевање у контексту тих дешавања, која имају своју етапу, предисторијску, управо у деведесетим годинама прошлог вијека када се зачела идеја евроазијаства. Еврозијаство је друштвено- политичка и историјско, филозофска доктрина, али и покрет, који представља значајну интелектуалну творевину руске емиграције. Евроазијаство је имало своје интелектуалне претече у словенофилском покрету, који је настао као реакција на антируске теорије из друге половине 19. вијека, на Европском западу“, нагласио је доц. др Душан Крцуновић.
Прирађивачи публикације Неда Андрић и Јован Радојевић, кроз изабране текстове руских мислилаца, оснивача, али савремених заступника евроазијског концепта Николаја Трубецкоја, Петра Савицког, Георгија Флоровског, Александра Дугина и других, представили су богатство руске културне и духовне баштине, кроз призму идеје евроазијства.
“Евроазијатство је настало између 1920. и 1921. године у Софији у Бугарској, када су Трубецкој, Савицки ,Флоровски, Сувчински и Ливен објавили зборник Исход к Востоку (Излазак на Исток) који садржи 10 програмских текстова посвећених осмишљавању револуције, односима о Русији, односима између Истока и Запада и религиозним трагањима на фону културе и политичке катастрофе након Првог свјетског рата и револуције. Наслов зборника Исход к Востоку упућује на библијску епизоду у којој се приповиједа о изласку јеврејског народа из ропства. Метафора је виша него јасна. Евроазијци су на трогодишњи период Петровске и постпетровске Русије гледали као на период вестернизације и ропства. Било је и прије Евроазијаца оних који су говорили о посебном путу развоја Русије: на примјер словенофили или панслависти. Али, као што само име покрета говори, за Евроазијце Русија је неевропска цивилизација то јест: Русија није ни Европа ни Азија већ специфичан средњи континент, Евроазија. Зборник је покушај да се кључне идеје евроазијства представе нашој публици кроз најважније програмске текстове оснивача и класика евроазијства. Достојевски је рекао: Треба протјерати лакејски страх да ће нас у Европи назвати азијским варварима, и да ће рећи да смо ми више Азијати него Европљани. Овај страх да ће нас Европа убројити међу Азијате прати нас скоро два вијека… Овај погрешан поглед скупо, веома нас је скупо коштао током ова два вијека и ми смо платили за њега и губитком духовне самосталности и неуспјехом наше европске политике… Разлоге неразумијевања између Русије и Европе, Достојевски види у руској идеји која није иста као европска. Евроазијци су ово препознали и недвосмислено истакли: Русија је цивилизација. Цивилизација сама по себи, самобитна и отворена за дијалог са другима. Цивилизација која је у нашем времену храбро закорачила путем ресуверенизације“, нагласила је проф. др Нада Андрић.
„Ако бисмо у једној реченици изнијели основну идеју евроазијског покрета, она би гласила: ни Исток, ни Запад. Евроазици су Русију видели као мјесто развоја (топогенезу) посебне руско – евроазијске културе, као област узајамног преплитања природних и социјалних веза. Евроазијци, за разлику од словенофила, апострофирају источни турански елемент у руској култури, истичући и позитивни значај татарско–монголског периода за напредак државе и очување хришћанско–православних основа и принципа пред идеолошком и војном експанзијом Запада. Евроазијци се залажу за хармоничан спој приватног и државног власништва у економији. За идеократску државу у којој постоји владајућа идеја. За државу у којој је православље интегришући фактор. Зборник Хоризонти еуроазијаства уз сва ограничења и недостатке, надам се, да нам може помоћи да боље разумијемо идеје евроазијства које су данас доминантне у руској друштвено-политичкој мисли, а и да боље разумијемо нас саме и наш прилично сложени положај у савременој подјели свијета“, истакао је Јован Радојевић.
Програм је водила Марија Јелић, која је у својству модераторке повезивала говорнике и догађаје.
Вечерас, другог дана манифестације, 18. јула у 20 часова, у порти Саборног храма Светог Василија Острошког, биће промовисана збирка поезије „Укрштене речи“ Зорана Костића Цанета, фронтмена бенда Партибрејкерс.
Дан касније, 19. јула, на Царевом мосту, биће одржан концерт овог култног састава, док ће као предгрупа наступити никшићка група Џанум.
Концертом културно-умјетничког друштва „Косовка девојка“ из Партеша, са Косова и Метохије, у порти Саборног храма, у недјељу 20. јула биће завршена духовно-културна манифестација „Дани породице Романов”.
Извор: РТНК
