Његово пресвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије са свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом данас, 18. јула 2025. године, на празник Преподобног Сергија Радоњешког, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру у Микулићима на обронцима планине Румије код Бара, поводом храмовне славе ове свете обитељи.
Бесједећи по прочитаном јеванђелском зачалу, Преосвећени Епископ Пајсије је подсјетио да је Бог створио човјека по лику и подобију својем и да што више човјек гријеши, то се све мање тај лик Божији у човјеку препознаје:
„Насупрот томе, што више човјек себе украшава врлинама, то више онај лик Божији у њему сија и тако човјек може доћи чак до оне мјере да му се и сами анђели, који су бестјелесна бића, диве. А када говоримо о гријеху, који затамњује тај лик Божији у човјеку, знамо да је он почео човјековом непослушношћу према Богу када су први саздани човјек Адам и његова жена, а наша прамајка, Ева, од Бога добили само једну заповијест – да не кушају од дрвета познања добра и зла. И ту су они требали да покажу да својом слободом желе да се покоре вољи Божијој, а покоравање вољи Божијој, покоравање самоме Богу, заправо јесте уподобљавање Богу, да тај лик Божији у нама буде још јаснији, још свијетлији.“
По његовим ријечима када су наши прародитељи прекршили ту заповијест, можда се и чинило да нису направили неки велики гријех, али врло брзо послије тога се показало да је то ипак био страшан гријех, што су преступили једну Божију заповијест, јер је дошло до братоубиства, када је Каин убио рођеног брата Авеља.
„Након тога умножавали су се и гријехови и безакоње и неправда и тако редом све до данас. Међутим, ипак тај лик Божији, колико год људи гријешили, у мањој или већој мјери остаје у човјеку и нешто што нас највише посјећа на тај лик Божији јесте човјекова савјест. Сви смо ми свједоци да и онда када неко и много гријеши, када се много удаљио од Бога, ипак зна шта је добро и шта је морално и шта је оно што се цијени иако сам то не чини. И то је управо због те савјести, коју је Бог дао свакоме од нас да је има и да га опомиње на оно своје пређашње стање“, бесједио је Преосвећени Епископ Пајсије.
Говорећи о светим Божијим људима који богоугодно проводе овај живот на земљи и који се труде да се и у ономе најмањем покоре вољи Божијој, прво да сазнају шта је воља Божија, а онда колико год је то у њиховој сили да се њој покоре и испуне, Владика Пајсије је истакао да они представљају савјест цијелога свијета, цијелог човјечанства те да је такав и светитељ којег данас прослављамо – Преподобни Сергије Радоњешки, који је покровитељ и заштитник ове свете обитељи:
„Он се од свог најранијег дјетињства подвизавао и трудио да се одрекне своје воље и да се у потпуности покори вољи Божијој, а онда да томе научи и друге људе. Наравно, да је у томе много имао успјеха, првенствено због тога што је прво радио на себи, на својој души, а онда касније је својим примјером и људе око себе поучавао и спасавао. Његовим примјером, драга браћо и сестре, треба и ми да се поучимо, да се трудимо да прво искрено тражимо да сазнамо шта је то воља Божја, шта то Бог очекује од нас, а онда када нам Бог то открије и када нам то буде јасно, да се што више потрудимо да ту вољу Божију испунимо и на тај начин се уподобимо Њему – Творцу нашем, коме нека је слава у вјекове, вјекова, амин.“
Након причешћа вјерних, међу којима је био велики број дјеце, храм је опходила литија, након које је Његово пресвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије благосиљао славске приносе и пререзао колач.
Након евхаристијског сабрања, заједничарење је настављено уз трпезу хришћанске љубави.
Весна Девић
