У недјељу седму по Педесетници, у којој се сјећамо светих и богоносних отаца наших првих шест Васељенских сабора, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Проти Далибору саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић и Никола Пејовић као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаних зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима у овоме светоме Храму обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Прота Далибор започиње своје пастирско обраћање цитирајући ријечи Господње упућене двојици слијепих мушкараца који су ишли за Њим у којима је испитао њихову вјеру коју су они потврдили и по којој их је Господ исцијелио. Прота Далибор затим објашњава да се овај догађај десио након што је Исус васкрсао Јаирову ћерку. Иако су били физички слијепи, могли су да виде својим духовним очима и препознали су Господа као „Сина Давидовог“, схватајући да ће спасење доћи из Давидовог рода. Прота Далибор истиче да је духовни вид важнији од физичког.
Прота Далибор наставља своје пастирско слово тако што истиче како је Господ питао ова два слијепа човјека да ли вјерују да Он може да их излијечи. Он даље објашњава да Господ може да излијечи само оне који покажу своју слободну вољу и вјеру у Њега као Спаситеља. Ова два слијепа човјека су показали вјеру истинску, а Господ их је дотакао по очима, одмах им повраћајући вид. Иако им је Исус наредио да не говоре никоме о овом чуду, они су чим су изашли проповједали о Божијем чуду. Прота Далибор наглашава да је Господ питао о њиховој вјери зато што су требали слободно да изаберу да Га слиједе, те да Господ никада не жели да се мијеша у људску слободну вољу и у слободан избор који је дат сваком човјеку.
,,Пита Господ: ,,Да ли вјерујете да то могу учинити?” Па и Господ пита све на нас управо то. Да ли вјерујете да може то Он учинити? Он то може учинити само ако покажемо своју слободну и најдражу и најљепшу вјеру. Из своје слободе ови слијепи људи су показали своју вјеру и Господ се дотакао њихових очију и одмах су прогледали”.
У даљем обраћању, прота Далибор посебно истиче значај како заједничке молитве у Цркви, нарочито Свете литургије, тако и значај личне молитве. Он акцентује да Христос позива сваког човјека појединачно, али да многи, због духовног сљепила, не успијевају да препознају тај позив. Наглашава да је иако заједничка молитва најважнија, једнако битна и лична молитва те стални живи однос са Христом.
,,И поред тога што је најважније, саборна молитва, исто толико је важна наша лична молитва, наш лични однос са Христом. То је непрекидни однос са Христом, гдје је Христос непрекидно испред нас. То је Господ овим чудом својим које је учинио, рекао овој двојици слијепих људи, због ваше вјере то сам учинио, такође и због наше вјере ће Господ учинити да прогледамо”.
Отац Далибор објашњава да Бог, који је створио небо и Земљу и учинио људе бићима који су достојанством и призвањем изнад све створене природе, може исцијелити све слабости и болести. Међутим, Он то не жели да учини без нашег слободног пристанка. Свети Јован Златоусти каже да би Господ могао излечити свакога, али не жели да повриједи нашу слободну вољу.
Своје пастирско слово прота Далибор завршава освртом на прославу Светих отаца првих шест Васељенских сабора које прослављамо у ову недјељу седму по Педесетници. Наиме, како прота Далибор даље наводи, Васељенски сабори су одржавани у вријеме када су многе јереси пријетиле Цркви, а Свети Оци, испуњени Духом Светим окупили су се да побију лажна учења и установе догме и каноне које ће сачувати правилно и истинско исповиједање вјере. Прота Далибор закључује да су и сабори Светих Оца и данашње окупљање вјерног народа заправо одговор на Христово питање: „Вјерујете ли да вас могу исцијелити?” којим одговарамо: ,,Да Господе, вјерујемо и исповиједамо, да си ти Христос, Син Бога Живога!”.
,,Чудесни светитељи, читава плејада светитеља од првог Васељењског сабора, па до шестог Васељенског сабора су велики дивни свети оци, који се сваки од њих борио за истину Христову. Сваки Васељенски сабор се сазивао ради тога, зато што је Јерес у људима овладала, зато што је демон, кроз људе говорио, и догмате вјере Христове су на лажан начин проповједали.
И због тога су се свети оци испуњени Духа Светога сабирали, одагнали јереси од нас, утврђивали нашу свету вјеру, остављали своје догмате, каноне, које и дан данас тако силно и свето треба да чувамо, и наравно примјером дивних светих отаца треба да ходимо”.
Текст, фото: Борис Мусић
