Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 3. августа 2025. године Светом литургијом у топчидерској Цркви Светих апостола Петра и Павла, задужбини кнеза Милоша Обреновића.
Уводећи присутне богочежњиве душе у чудесни догађај приказан у прочитаном одломку из Јеванђеља по Матеју, Светејши је подсетио да се мноштво људи у пустињи сабрало око необичног Човека, трагајући за Месијом, за исцељењем и речима утехе. – Међутим, они очекују Спаситеља али не онаквог какав је Он по својој природи, већ Спаситеља који треба да реши многе спољашње, телесне и материјалне проблеме и потребе који постоје – нагласио је Патријарх, који је затим исцрпно приказао централни догађај величанствене јеванђељске драме у којој Господ чини велико и необично чудо умножавајући пет хлебова и две рибе толико да су се нахраниле хиљаде људи и још је остало дванаест котарица препуних хране, за сваког апостола по једна, како би могли да наставе оно дело које Господ учинио.
Беседу Светејшег Патријарха г. Порфирија о чуду које се десило у пустињи пред саму Пасху и страдање Христово, о чуду које је и слика Евхаристије као присуства самог Христа међу нама, али и слика јединства нашег са Њим и међу собом, јединства које није једноумље у смислу одсуства сваке врсте слободе, већ једнодушност и спремност да видимо вољу Божју важнијом од своје воље, можете прочитати ОВДЕ.
ВЕСТ У ПРИПРЕМИ!
Светејшем Патријарху су саслуживали: протојереј Стеван Стевановић, јереј Владимир Марковић, протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић, ђакон Жељко Јовановић
***
Изградња Топчидерске цркве је отпочела копањем темеља 28. јула 1832. године. Градили су је ондашњи познати неимари Јања Михаиловић, Никола Ђорђевић и Хаџи Никола Живковић, извођачи многих грађевина и здања старог Београда и обновљене Србије. Црква је у највећој мери била завршена током 1834. године, што сведочи натпис са годином на звону које је кнез Милош даровао цркви.
Остало је забележно предање да је кнез Милош подигао овај храм у знак благодарности Богу за чудо које му се десило у време Првог српског устанка. Наиме, Карађорђе је први уочио изванредан значај Топчидера за војну и економску блокаду београдске тврђаве којом су Турци тада управљали. Приликом једне такве опсаде и пресека комуникације за снабдевање београдске тврђаве, Милош је имао задатак да држи затвореним пут ка Ваљеву и Крагујевцу. Међутим он се нагодио са Турцима и пропустио њихову војску. Тада га је Карађорђе заробио и одвео на старо напуштено Топчидерско гробље да га убије. Самим чудом, а на инсистирање војводе Младена Миловановића, поштедео му је живот. Верује се да је то једини пут када је Карађорђе потегао кубуру на некога, а да га није убио. У спомен на то чудесно спасење свог живота, по доласку на власт кнез Милош је испунио свој завет и обећање саградивши цркву и конак за првог Митрополита Кнежевине Србије Милентија Павловића на месту старог гробља на коме се спасао Карађорђевог гнева.
По својој уметничкој вредности и резбарској вештини иконостас Топчидерске цркве спада међу најлепше у земљи. Дело је вајара Димитрија Петровића који је радио и иконостас Саборне цркве у Београду, а красе га иконе знаменитих сликара К онстантина Лекића, Јање Молера и Димитрија Јакшића. Иконостас је последњи пут покривен чистим златом 1929. године.
Извор: СПЦ
