У осму недељу по Духовима, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило служио је са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску литургију. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, старјешина храма, протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић, протојереј Горан Ковачевић из Ротердама, Епархија западноњемачка, протојереј Иван Пауновић из Чачка, Епархија жичка и ђакон Горан Груловић из Епархије сремске.
Преосвећени Владика Кирило у уводном слову своје бесједе говорио је Светом пророку Илији и осврнуо се на један дио из житија Светог пророка Илије Тесвићанина, када је Свети хтио да докаже да је он пророк истинитог Бога, док су насупрот њему били пророци лажног бога Вала. И каже Владика Кирило да је један тренутак у тој причи веома важан, а то је да је Свети Илија направио жртвеник у име 12 кољена Израиљевих, ставио 12 каменова у круг, натопио их водом да не би повриједио народ знајући да ће ватра да сиђе, и затим призвао Бога Авраамовог, Исаковог и Израиљевог, односно Јаковљевог.
“И што нам то говори? Да сваки истинити пророк који се моли истинитом Богу, мора бити утемељен дубоко у духовности свога народа. Не може се неко представљати духован човјек у народу нашему, а да не поштује Светог Саву, или Светог Василија, или Светог Петра Цетињског, или Светог Јована Владимира, или било ког од наших светитеља. Дакле, много је важно бити укоријењен не само у историји свог народа, него смо ми у обавези да знамо и историју израиљског народа, који је био јединствен народ прије Христа, који је поштовао истинитог Бога, као и другу хришћанску историју све до данас.“
Те ријечи, наглашава Владика, исказао је и Свети Сава у својој чувеној бесједи о правој вјери, и ми треба да поштујемо и да чувамо ту истиниту вјеру једном откривену светима.
„Има доста људи који се обраћају некаквим туђим религијским традицијама, и можемо слободно рећи боговима и неким идолима. Који упражњавају јогу, па некаква адвентистичка црква постоји… Ово не говорим да бих некога осудио. Поштујемо свачије опредјељење, али то није наша традиција. Ми смо народ вјековни који има толике светитеље и нисмо ми од јуче православни хришћани. Дакле, не требају нама никакве јоге, никакве туђе практике. Православље је пуноћа откривења Божијег, пуноћа науке Божије. И ту нам је све речено, све нам је дато за духовни живот, само требамо изучавати, практиковати, трудити се и резултати и плодови тога рада неће изостати.“
Затим је Преосвећени говорио и о пророку Језакиљу, кога данас прослављамо, чије виђење кочије са четири бића, од којих једно има главу човјечију, друго главу лављу, треће телећу, а четврто орловску, симболизује четворицу јеванђелиста, док на самим колима сједи Син човјечији.
„Како тумаче Свети оци, та колесница (кочија) и тај Син човјечији је свакако пророчанство о Сину Божијем и Спаситељу свијета Господу Исусу Христу, који сједи на колесници која представља Цркву, која је састављена од свих народа. Јер те четири животиње које су симболи четворце јеванђелиста, просвећују све народе. Те многе очи које су уграђене у ту колесницу представљају очи разних светих и божијих људи и људи који су уграђени у ту колесницу и свих народа. Дакле, заправо та колесница преставља Цркву, јер Христос је дошао да формира, да оснује, да изгради своју Цркву којој је Он глава, а ми смо удови Његови и уграђујемо се у то здање Цркве.
Још је тамо, врло значајно, да су били, каже Језекиљ, точкови у точковима. Што то за нас значи? То је за нас врло важно да би схватили циљ нашег духовног живота. Важно је да схватимо да ми треба да будемо храмови у храму. Значи, точак у точковима – храм у храму. Од нас се тражи, како нас учи и велики апостол Павле, да се односимо према свом тијелу и души, као храму Духа Светога. Дакле, ако је наше тијело и наша душа храм Духа Светога, да ли ћемо са тим тијелом учинити нешто што је недостојно Бога? Зато апостол Павле и критикује оне који чине прељубе, који чине разне тјелесне гријехове, тражећи од њих да то не раде, да се покају. Јер сваки други гријех је гријех мимо тијела, а ко чини блуд, тај чини гријех тјелесни. Скрнави храм Божији, скрнави Цркву Божију, и зато навлачи на себе велики гњев Божији.“
На крају је Преосвећени Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички г. Кирило поручио да се чувамо од идола, од идолопоклонства, од туђих богова, да будемо утемељени у религиозној традицији свога народа, да поштујемо своје светитеље, да изучавамо њихово житије и да се угледамо на њих.
По завршетку Свете литургије отац Слободан се захвалио Владици Кирилу и свим свештеницима који су данас служили.
Текст/фото: Дејан Вукић
