Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки данас, 6. августа 2025. године, молитвено су прослављени у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, који је саграђен и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква их исте године канонизовала.

Светом архијерејском литургијом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ сарајевско-сребренички и Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслужење високопреосвећене господе Митрополита будимљанско-никшићког Методија и Архиепископа мостарско-требињског Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија, Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Пајсија, бројног свештенства и свештеномонаштво из више епархија наше Свете цркве, у молитвеном присуству вјерног народа.

Народ без мученика није народ и црква без мученика није црква

У литургијској бесједи Митрополит Хризостом је подсјетио на прогон хришћана кроз вијекове, страдање, муку и васкрсење:

„Сам Господ Исус Христос био је предан на муке и страдање. Тајна мучеништва и човјечанства значи свједочење. Мученици пребиловачки и доњохерцеговачки у најтеже вријеме су страдали, у вријеме мучеништва када је човјек престао бити човјек и постао опасна звијер.“

Митрополит Хризостом је нагласио да су дојучерашња браћа починила геноцид над српским народом не само овдје већ од Јасеновца и Јадовна и хиљаде других стратишта.

Владика је подсјетио на злочин који се догодио у Херцеговини прије 84 године, али и злочине који су над мученицима почињени касније, попут бетонирања јама у комунистичком режиму, као и на Божију промисао када су посмртни остаци извађени из тих тамних јама.

„Васкрсење је јаче од смрти и овдје се то показало. Мученици пребиловачки и доњохерцеговачки су васкрсли. Славимо оне који су пострадали за Христа, али и за наш род. Они су наша слава и вијенац наше славе. Народ без мученика није народ и црква без мученика није црква. То је богатство цркве као што је и Господ показао својим примјером“, поручио је Митрополит дабробосански.

Митрополит Хризостом нагласио је да ништа није изгубљено и да је све сачувано пред снагом Божијом, али је важно његовати културу сјећања и држати се молитве, вјере, јединства и љубави према свима.

Обраћајући се вјерном народу у Пребиловцима, Митрополит Димитрије рекао је да се данас обиљежава и 10 година од обнове Храма у овом мјесту, који је у посљедњем рату страдао.

Владика је вјерни народ подсјетио на пут блаженопочившег владике Атанасија, који је обнављао вјеру и храмове у Херцеговини, као и владике Григорија, који је наставио његовим стопама, али и бројних свештеника који су од рата овдје боравили.

Митрополит захумско-херцеговачки је захвалио владикама које су дошле у Пребиловце и вјерном народу који чува сјећање на Пребиловце и мученике пребиловачке и доњохерцеговачке, као и Херцеговцима који овдје доводе и крштавају дјецу и на овом мјесту их уводе у вјеру.

„Само у светој тајни Литургије је уграђен наш живот, слобода и љубав. Само у тој тајни ми познајемо тајну мученика који су пред Богом живи и који нас овдје окупљају“, поручио је Митрополит Димитрије.

По отпусту Литургије, освештани су славски приноси и преломљен колач у славу Божију и част Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Обиљежавању овога, за Херцеговину важног догађаја, присуствовао је велики број вјерника, као и министар без портфеља Владе Србије задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић и директор Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац.

Били су присутни и начелници општина источне Херцеговине, и то Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Вукота Говедарица, Билеће Миодраг Парежанин, Источног Мостара Божо Сјеран, као и Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић.

Ово је најстрадалније село у Европи

Предсједник мјесне заједнице Пребиловци Алекса Драгићевић присјетио се освештања Храма прије десет година, те додао да данас Пребиловци живе и да се осјети велика благодат и радост.

„Ми посљедњих десет година имамо више од 100.000 поклоника. Мало се зна о нашим стратиштима, али ови наши мученици сами призивају поклонике. Ово је најстрадалније село у Европи. Овдје су побијене све жене и дјеца“, нагласио је Драгићевић.

Он је истакао да су ови мученици пострадали и у комунизму када су били забетонирани, пострадали су и у посљедњем рату када су њихове мошти миниране, а пострадали су и након тога када су на њиховим моштима направили депонију смећа.

Драгићевић је рекао да у Пребиловцима данас има живота, али и проблема, напоменувши да овдје тренутно живи 40 повратника који се надају већем повратку када на овом мјесту никне манастир.

Повратници у Пребиловце још немају водовод и надају се да ће обећања која су добили по том питању бити испуњена, те да ће се градити конак у Пребиловцима, али и спортски терени.

Данило Арнаут, потомак учитељице Стане Арнаут, коју су свирепо убиле усташе, рекао је да је његова тетка предавала у Добрањама и Габели, а након тога у Пребиловцима.

Он је навео да му је отац причао да су његову тетку силовали и након тога је заклали, али и да је прије тога мучена.

Данило Арнаут каже да је ово село за њега све на свијету и да сваки пут овдје остави душу, те да је данас у Пребиловце донио слику своје тетке и поклонио је Библиотеци „Света Стана Арнаут“.

***

Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941. под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места.

У Пребиловцима су биле сахрањени посмртни остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом свјетском рату и бачени у 13 јама, а само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, углавном жена и дјеце, док из 57 породица нико није преживио погром.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Христовог Васкрсења почивају у његовој крипти.