У недељу девету по празнику Свете Педесетнице, 9. августа 2025. године, а на дан спомена светих апостола Прохора, Никанора, Тимона и Пармен ђакона јерусалимског храма, свечано је било у Светоуспенској обитељи Манастира Дајбабе изнад Подгорице.
У окриљу моштију преподобног Симеона дајбабског Светом литургијом је началствовао високопреподобни протосинђел др Владимир (Палибрк) – намесник Манастира уз молитвено учешће сабраног народа Божјег.
Сабрање су својим учешћем увеличали професор сретењске академије у Москви Константин Џусојев и новосадски катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“ Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.
Са благословом протосинђела Владимира, после светописамских чтенија сабране је речима надахнуте беседе поучио катихета Бранислав Илић. На почетку беседе Бранислав је указао да се на литургијском сабрању хранимо најпре са трпезе речи Божје, а потом са тајанствене трпезе тела и крви Господње. Говорећи о чуду које је Господ учинио насред узбурканог мора, катихета Бранислав је сликовито објаснио да је узбуркано море слика нашег живота у којем смо суочени са искушењима, слабостима и тешкоћама.“Критеријум наше вере је загледаност у Христа. Апостол Петар је ходио по води све до тренутка док је очима вере био загледан у Христа, а у оном тренутку када је у његовом бићу преовладала људска логика која је саображена са слабостима, он је почео да тоне. Господ нас кроз ово јеванђелско зачало позива да гледајући очима вере корачамо кроз овај живот знајући да је мера вере наша загледаност у Христа“, закључио је катихета Бранислав.
После литургијског отпуста отац Владимир је поздравио сабране изражавајући радост због свечаног сабрања на дајбабској гори. Речи благодарности је упутио драгом госту и пријатељу, катихети Браниславу Илићу који је својим доласком донео љубав и радост.
Опширније на: Кинонија