Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас, 12. августа, на празник Преподобне мати Ангелине српске, са свештенством Свету Литургију у манастиру Дуљево у Паштровићима.
Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: протосинђел Климент (Бољевић), намјесник манастира Прасквица, протојереј Петар Церовић, архијерејски намјесник будвански, јеромонах Никон (Кокотовић), игуман манастира Доњи Брчели, јеромонах Козма (Митровић), игуман манастира Режевићи, протојереј Анђелко Боричић, протојереј Александар Лекић, јеромонах Михаило (Пајовић), настојатељ манастира Костриковача, јеромонах Јован (Шљиванчанин), сабрат манастира Стањевићи и ђакон Никола Трифуновић из Руске Православне Цркве, Архиепископије западноевропских парохија руске традиције.
У току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је миропомазао новокрштене слуге Божије Стефана и Анастасију.
По заамвоној молитви освештани су славски приноси и пререзан је славски колач у Славу Божију и спомен на Преподобну мати Ангелину српску, небеску покровитељку мати игуманије Ангелине, настојатељице Манастира Дуљево.
На крају Свете Литургије сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Говорећи о историји нашега народа у вријеме светородне лозе Немањића и у вријеме лозе Црнојевића, и поредећи је са дневним кретањем сунца, Митрополит је казао да се живот Преподобне мајке Ангелине српске одвијао у вријеме заласка царства слободе велике и славне државе Немањића.
”Лијепо је било када се рађало сунце наше слободе у вријеме првих Немањића. Још је љепше било када је сијало у својој пуној слави, али исто тако можемо рећи да је било лијепо и када је залазило то царство и послије Немањића, царство слободе, али, већ на своме заранку. То вријеме обиљежава живот преподобне матере наше Ангелине: већ се гасе посљедњи зраци наше слободе, славне и велике државе Немањића. Гасе се ти зраци и у Деспотовини Србије, гасе се полако ти зраци и у Црној Гори посљедњих Црнојевића, гдје су неколике рођаке биле на двору посљедњих Црнојевића — рођаке мајке Ангелине. Величанствена и дивна је та прича о сродству наших Бранковића, Црнојевића и албанских великаша, из које потиче преподобна мати Ангелина Српска.”
Он је истакао да је сав живот Преподобне мати Ангелине српске драма, коју је она са трпљењем и благодарношћу живјела и носила, те да ју је са српским народом сјединила православна вјера.
”Она је заслужила да је зовемо баш тим именом — Преподобна мати Ангелина Српска, мада је албанскога поријекла, од оних великаша који су били у држави цара Душана. Али шта ју је сјединило са српским народом? Сјединила је, прије свега, једна те иста православна вјера, али и иста судбина коју смо претрпјели у то вријеме наиласка Отоманске империје на ове наше земље.Њен живот је једна велика људска драма — не само њена лична, него и народа коме је она служила. Међутим, оно што је веома важно да истакнемо: сва страдања, многа странствовања, потуцања по овоме свијету, мољења великих и моћних да се нађе мјеста за српски народ, породичне муке, несреће и трагедије, Света мати Ангелина је носила смјерно, са вјером, са благодарношћу Богу и никада њен дух није клонуо, ни у најтежим временима”, казао је Митрополит.
Подсјетивши да Преподобна Мајка Ангелина српска припада светој породици и да су у диптих Светих уписани и њен муж и оба сина, Владика је истакао да се она показала као права Мајка хришћанка.
”Мало би то значило све, и та велика историја и то велико памћење и предање да она није имала тако блиставу и свијетлу и истрајну вјеру, која ју је осветила и која ју је сјединила са нашим народом, са српским народом; која ју је сјединила са манастиром Крушедолом, са њеном задужбином, гдје је данас велико традиционално славље. Она се уписала у историју и албанског, али и српског народа — боље да кажемо: уписала се својим светим животом у историју Цркве Божје.”
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је на крају честитао празник свима. Мати игуманији Ангелини, настојатељици манастира Дуљево и монахињи Ангелини из манастира Војнић, имендан, а Стефану и Анастасији крштење.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
