Синоћ је на преиспуњеном платоу иза храма Светог архангела Михаила на Тргу Херцега Стефана у Херцег Новом, у оквиру12. Трга од ћирилице, а поводом 850 година од рођења Светог Саве, одржан програм под називом: „Од принца до (про)светитеља“. Учесници у овом програму били су декан ПБФ Светог Василија Острошког у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого и професор на Философском факултету у Никшићу проф. др Душан Крцуновић. Модератор ове вечери био је свештеник Ненад Ковач.
Пошто је публика упозната са учесницима овог програма услиједила су њихова појединачна уводна излагања.
Говорећи о српској црквеној ситуацији прије и послије Светога Саве, сагледавајући све то кроз призму инкултурације ранијих традиција, отац Дарко Ђого подсјетио је најприје на друштвено-историјске контексте који су битно утицали на просветитељску дјелатност Светога Саве. Он је на том пољу морао стећи два битна искуства, а то је како наводи отац Дарко, „искуство владања човјеком и искуство владања човјеком у Христу“. Ово прво искуство Растко је могао стећи у раној младости као владар повјерене му мале хумске области. С друге стране, шрилоком његовог монашења и одласка на Свету Гору, Свети Сава није одбацио оно народно искуство, већ је управо „то постала основа будуће поруке јеванђеља“, закључује отац Дарко, наводећи између осталог и примјер једног охридског служебника из периода 13. вијека у којем стоји напомена да се забрањује освећење жита у било којим приликама осим типиком прописаним, што даље указује на присуство тада раширене праксе благосиљања кољива приликом прославе Крсне славе у хришћанском дому, коју је засновао Свети Сава.
Отац Дарко је даље говорио о важности христијанизоване дотадашње традиције српског народа у мисионарском дјелу светог Саве.
Износећи дефиниције етоса, наводећи да „човјек јесте оно што чини, али није сав у томе што он чини“, отац Дарко оправдава практиковање обичаја који су оплемењени Христом и Јеванђељем. У свом просветитељском подвигу, Свети Сава није одбацио ништа народно, него му је дао пуноћу и удахнуо дах Суштине.
У свом уводном слову, говорећи о идеји просвећености уопште, професор Крцуновић истиче важност породице као битног темеља за истинско просветитељство. Он је подсјетио на једну анегдоту и расправу о браку, која се десила у Берлину 1883. године, између берлинског пастора Јохана Зелера и једног берлинског интелектуалца Јохана Билнера, који је заступао тезу да просвећени људи и слободни духом, не требају да се подвргавају црквеним церемонијама када се жене и удају. Услиједила је затим реакција пастора Јохана Билнера, који је изразио спремност да се одустане од тих пракси, тражећи прије свега да друга страна јасно дефинише шта је заправо просветитељство, истиче професор.
Он запажа да је то био повод да се покрену разне расправе и укрсте искуства о истом, наглашава професор и додаје у контексту Светог Саве, да је међу првим дјеловањима у сврху свенародног просвећења и организације црквеног живота био управо тај, да се сви бракови који нису склопљени у цркви пред олтаром и са свештеничким благословом, морају обавити у цркви и да се дјеца која су рођена у тим браковима требају крстити. Све то износећи у прилог важности здраве охристовљене породице као основе за здрав просветитељски замах, што је био принцип просветитељског дјеловања светог Саве.
Професор Крцуновић је изложио три различите идеје просветитељства које су обиљежиле три епохе. Најприје у античком периоду у случају софиста десио се један заокрет човјека, гдје више нису у фокусу космички процеси.
Другу идеју и епоху обиљежила је просвећеност у контексту метафоре свјетлости, конкретно у случају јудео-хришћанске мисли, закључује професор, наводећи да је ово оквир у коме је дјеловао свети Сава. Овдје је Божанска свјетлост, односно Јеванђеље, извор сазнања и истинске просвећености, док је у трећем и уједно савременом облику просветитељства искључиво људски ум извор сваког сазнања, наводи професор Крцуновић.
Након што су учесници програма произнијели уводно слово, услиједио је узбудљив дијалог у којем су дали одговоре на важна питања у вези са просветитељским дјеловањем Светога Саве. Да ли је светосавље својеврсна философија и како се оно може окарактерисати? Са ким се све могао сусрести млади принц још на владарском двору и какав су утицај ти сусрети извршили на његово мисионарако прегалаштво? Каквог су карактера била његова хаџијска путовања, колико су била опасна у контексту крсташких ратова? Одговоре на ова и многа друга питања дали су из свог великог научног опуса, учесници овог програма.
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска
