Човек има слободну вољу да одлучи хоће ли са Богом или неће. Бог од нас тражи да му благодаримо јер кроз благодарење остварујемо везу са Њим, разговарамо са Њим као са својим небеским Оцем. Ако нема тог благодарења ми се заборављамо, од тог тренутка се удаљавамо од Бога и у нама се све више зацарује грех. Зато морамо благодарити Богу сваког дана и сваког тренутка за сва доброчинства, за сваки дан и за сваку ноћ која дође, за свако јутро које видимо; морамо да пазимо шта ћемо кад дође време изнети пред Бога- благодарност или заборав. Ако изнесемо благодарност онда ћемо се сусрести са Богом. Ако смо заборавили Бога, нећемо моћи ни у вечности да га видимо.
Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу Слепога.
