На празник Преображења Господњег, 19. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету Литургију у храму Васкрсења Христовог у Берлину.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Вељко Гачић и јерођакон Василије Старовлах.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
Драга браћо и сестре, чули смо у Јеванђељу како је све било испуњено светлошћу и радошћу; како су хаљине и лице Господње биле сјајне, сијале као сунце. Чули смо и како су се, приликом Преображења, појавили Мојсије и Илија који су разговарали са Христом. Присутни апостоли су Христу узвикнули како име је добро бити ту. Речи апостола нам откривају шта је за нас људе најважније, и шта ми највише желимо – да будемо, да постојимо, а то је најважније и за нашега Бога јер и Он хоће да ми будемо, да постојимо. Због тога нас је створио и довео у овај свет. Но, ми често не постојимо на прави начин, како би то Бог од нас желео. Често постојимо у мраку, а не у светлости. Ми не разговарамо као што је Он разговарао са Мојсијем и Илијом, у светлости, миру и љубави, него често у зависти; а често и оговарамо. Тако, не живимо пуноћу постојања, већ више некакав одсјај постојања. Када су апостоли видели шта је пуноћа постојања, узвикнули су: „Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији” (Мт 17,4), што ће рећи, да не треба никако да иду одатле јер је ово право постојање. Ипак, као људи, и они су се уплашили тог вечног постојања. Христос им том приликом заповеда да ономе што се збило никоме не говоре док Син Човечији из мртвих не васкрсне (уп. Мт 17,9), односно док се не објави сила и моћ вечног и истинског постојања. Ми имамо то искуство, да је васкрсао Христос, и да ми можемо да васкрснемо, знамо и да је преображење било праобраз васкрсења, те и да се ми можемо преобразити. Због тога смо, драга браћо и сесте, овде – да се преобразимо, и да нас у тој светлости Господ изведе на гору Тавор, да видимо светлост коју су видели апостоли, те да и ми заједно са њима ускликнемо: „Господе, добро нам је овде бити“. И заиста, драга браћо и сестре, добро нам је овде бити са Господом; добро нам је бити у светлости и радости, добро нам је бити и постојати, те смо дужни на томе што јесмо и постојимо да благодаримо Господу. Боже, дај! Амин!
Након свете Литургије Митрополит Григорије је освештао грожђе.
Извор: Епархија диселдорфска и њемачка
