На празник када наша Света црква прославља Успење Пресвете Богородице – Велику Госпојину, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао јереј Велимир Бугарин. Саслуживали су протојереји-ставрофори Милун Фемић, Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Непосредно пред Свету тајну причешћа, сабранима се обратио протојереј Никола Пејовић, који је подсјетио на два значајна празника у августу мјесецу које прославља Црква: Преображење Господа Исуса Христа и Успење Пресвете Богородице. Док се Преображење Господње детаљно описује у Јеванђељу, Успење Пресвете Богородице је сачувано прије свега кроз црквену традицију, а не у Светом писму. Многе цркве и манастири посвећени су Пресветој Богородици и значајним празницима Богородичиним што показује колико је велико поштовање према Њој као брижној Мајци цијелог људског рода и заступници и посредници пред Богом.
Прота Никола тумачи природу Цркве Божије као небоземну заједницу (саборност) која повезује небо и земљу, Бога и човјека. Кроз Господа Христа, божанска и људска природа су сједињене, али не помијешане, док је Васкрсење Христово дало смисао људском постојању и побиједивши смрт уједно и оно смртно и оно пролазно је преображено и уздигнуто у вјечну заједницу живота.
У даљем обраћању прота Никола описује како је Бог изабрао Пресвету Богородицу, која је била посвећена служењу Богу кроз изузетан морални и часни живот. Када јој је Архангел Гаврило благовијестио да ће родити Христа, Њен одговор – пристанак, Њено послушање (Ево слушкиње Господње) био је од пресудног значаја за спасење рода људског. Њене ријечи су трансформисале „млин смрти“ који је гутао и мљео сваког човјека у извор вјечног и непролазног живота.
У другом дијелу празничног слова прота Никола објашњава зашто су многе православне цркве посвећене Пресветој Богородици, будући да је Пресвета Богородица покровитељка и заступница пред Богом, пред својим Сином за свакога човјека, јер кроз Успење заправо као и кроз оваплоћење Божије у тијелу, људска и божанска природа спојене су на нов, дубљи начин.
„Има једна предивна икона Мајке Божије на којој пише да је Мајка Божија смјестилиште Онога који не може да се смјести у простор, или како би пјесник рекао обиталиште Онога који несмјестив бјеше. Њена утроба постала је то смјестилиште несмјестивог Бога и зато је Она тако живо присутна у нашем народу. Зато су наши краљеви, цареви и многи ктитори прије, посвећивали храмове Пресветој Богородици, прије него неким празницима Господњим, зато што имамо већу смјелост према Њој. Јер знамо какву је љубав, Она имала према Сину своме и какву љубав је имао Син Њен и Бог Њен и Бог наш према Њој, и знамо какву слободу Пресвета Богородица има и какво заступништво пред престолом Господњим. Зато је Пресвета Богородица и овај дивни, величанствени празник тако утемељен у нашем народу, јер је он негдје извор саборности.“
Прота Никола представља савршен примјер живота Пресвете Богородице који је образац за хришћане у свим сферама живота: Примјер љубави, како вољети Бога, примјер служења, како служити Богу и ближњем, примјер уздржања и поста, како се владати и постити, примјер послушања, како бити послушан у породици и живјети моралним животом. Он је акцентовао да хришћани имају још већу одговорност да воде узоран живот, јер пред собом имају примјер и заступништво Пресвете Богородице.
„Овом предивном празнику претходи и двонедјељни пост који је изузетно важан за наше духовно узрастање, да би могли ове тајне смјестити у своје срце и да би смо могли схватити колику и какву љубав имаше Пресвета Богородица. Ако хоћемо да имамо некога за узор у нашем животу, онда је то Пресвета Богородица. Ако ћемо да се научимо како се воли Бог до крста, онда је то Мајка Божја. Ако ћемо да се научимо, како се служи Богу, онда је то Мајка Божија. Ако ћемо да се научимо како се понаша у храму Божијем, онда је најбољи примјер Пресвета Богородица. Ако ћемо да се научимо како треба постити, како треба бити послушан у породици, како треба бити ревностан у сваквом погледу, онда је то Пресвета Богородица. Ако ћемо да се усавршавамо у моралном, часном и честитом животу, имамо ли бољег примјера од Пресвете Богородице? Ми смо дјеца Божија и дјеца Пресвете Богородице. Зато ми не можемо да се понашамо као што се понаша остатак свијета, који нема такве дивне примјере за своје заступнике пред Богом, као што их ми имамо. Зато је одговорност за нас хришћане, изузетно велика, јер смо ми призвани да будемо свијетло свијету, да се свијетли свјетлост наша пред људима.“
На крају свог обраћања прота Никола је посебно истакао надахњујуће примјере вјерне службе два старија свештеника присутна на овој светој служби: проту Милуна Фемића, који служи Богу и роду већ 56 година и чак у пензији наставља да пише књиге и који прославља на празник Успења јубилеј своје свештеничке службе, и оца Драгана Митровића, који је као свештеник и академски вајар са својим умјетничким даровима украсио небројене цркве, храмове, манастире широм Црне Горе и широм васељене.
„Да искористим ову прилику и да поздравим наша два свештеника која су већ, ево неколико година у пензији, али којима је Бог дао још увијек крепости и снаге, велике љубави, ревности да служе Свету службу Божију, нашем проти Милуну Фемићу, коме је данас 56 година од кад је рукоположен за свештеника. 56 година служи олтару Божијем и какве су све мјене и промјене биле и искушења!? Ево га, све је прошло, а он и даље као свијећа у вјери, љубави и крепости служи олтару Божијем. Нешто мало мање година, али исто тако са великом ревношћу и наш отац Драган Митровић служи, а интересантно да и један и други, ето отац Милун има дар писања, па и даље пише и ствара и у овим годинама пензионерским, а што да кажемо за оца Драгана Митровића који и даље украшава храмове и даље задужен за умјетничко украшавање храмова не само у нашој Митрополији и Црној Гори, него много шире. Све су то дивни и благословени примјери који нас укрепљују и подстичу да служимо Богу, да будемо вјерни Цркви Божијој и да се никад и ни по коју цијену не одрекнемо Онога који је побједио свијет, и Онога који се диван и предиван пројавио у Мајци Божјој и својој.“
Отац Милун се кратко обратио сабраном вјерном народу истакавши да осјећа велику радост када види колико је људи у храмовима, посебно похваливши свештенство које служи неуморно, предано и угледно и Богу и народу. Присјетио се свог свештеничког пута, истичући да је некада био најмлађи свештеник у Црној Гори у тешком периоду када је у Црној Гори било свега око 16-17 активних свештеника.
Текст, фото-видео: Борис Мусић
