У недјељу тринаесту по Педесетници, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Проти Далибору саслуживали су протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након читања из зачала из Светог Јеванђеља, свима сабранима у овоме светоме храму обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Прота Далибор своје празнично слово започиње уводом у параболу из Јеванђеља о злим виноградарима. Он бјашњава како је Бог, као земљопосједник, основао виноград који символизује народ Божији, створен по образу подобију Божијем и истиче да је Господ ову параболу упутио између осталог и јудејским учитељима и властодршцима оног времена, како би разоткрио њихова недјела.
У даљем обраћању отац Далибор појашњава да је власник винограда најприје слао слуге да сакупе плода, али су виноградари злостављали и убили те слуге. Те слуге символизују заправо пророке које је Бог слао да свједоче и благовијесте о доласку Спаситеља. Он наводи да су скоро сви пророци претрпјели мученичку смрт. На крају, како подсјећа прота Далибор, домаћин је послао свог сина (Господа Исуса Христа), којег су виноградари убили како би узели виноград и земљу – његово насљедство.
У другом дијелу свог обраћања протојереј-ставрофор Далибор тумачи да је син из параболе Господ Исус Христос и објашњава како су јудејске вође препознавали у Господу изузетност и примјер истинског праведног човјека који је чинио чуда и тумачио свете списе, али су га ипак осудили, разапели и убили на крсту. Прота Далибор истиче да је Христос, упркос одбацивању, постао глава од угла – крајеугаони камен – чврста основа вјере и хришћанског живота коју ниједна земаљска сила не може уздрмати ни поништити.
,,Не само што је страдао и васкрсао, тај камен који су сви одбацили зидари овога свијета, сви ми људи, тај камен је постао глава од угла, крајеугаони камен, постао је темељ нашега живота и заиста је Христос темељ нашега живота. Поставио је нови темељ, нови виноград, а то је црква на којој почива тај нови виноград. А темељ те цркве јесте наш Господ Исус Христос који је непоколебљив, који се не може сломити, било који земљотрес овога свијета не може тај темељ разорити. Зато што је браћо и сестре Црква наша установљена на том краугајаном камену”.
Прота Далибор затим описује како је Христос протјеравши зле виноградаре основао нови виноград – Цркву која је засвијетлила и свијетли хиљадама и десетинама хиљада свијетлих примјера светитеља који су просијали кроз миленијуме и вијекове до дана данашњих и наводи примјер светих српских просветитеља и учитеља чији сабор се и прославља прве недјеље по Успењу Пресвете Богородице.
Прота Далибор завршава своје пастирско празнично слобо објашњењем да свака православна помјесна црква има сабор светитеља који прославља у недјељу по Успењу, као што Српска православна црква прославља све српске светитеље једном годишње, молећи се Господу да Бог умудри све да управо крену путем светитеља и просветитеља и буду вјерни виноградари у винограду Божијем да би се удостојили Царства Божијег, Царства Оца, Сина и Светога Духа.
Текст, фото: Борис Мусић