У недељу, 28. септембра била је велика духовна радост у манастиру Стањевићи. Свету Литургију служио је ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи – Србињу, протојереј ставрофор Љубомир Пријовић уз саслужење архимандрита Јефрема и јеромонаха Јована.

Са сабраним народом појање су предводили професор Борислав Бјелогрлић и 14 богословаца, ученика трећег и четвртог разреда. Беседу је изговорио ректор о. Љубомир и у знак братске љубави и поштовања предао игуману Јефрему на спомен икону Светог Петра Дабробосанског и икону Богородице Чајничке Краснице монаху Павлу Кондићу, који му је био професор у Цетињској богословији.

Током агапе – празничне трпезе, о. Ректор је поделио неколико успомена на ђачке дане у Цетињскогј богословији и сусрете са првим игуманом Димитријем, приликом доласка у Стањевиће и помагања на обнови манастира. Сви богословци су се представили сабраном народу и изнели неколико утисака и искуства досадашњег школовања у Богословији.

Потом је у свечаној сали Задужбине Митрополита Амфилохија, његов рођени брат господин Павић Радовић, Високопречасном о. Ректору, богословцима и народу, међу којима су били и чланови Књижевног друштва Светосавник из Подгорице, изговорио повијест рода и дома Радовића из Доње Мораче, из кога је потекао и Митрополит Амфилохије.

Са пажњом и љубављу је говорио о претцима, родитељима Ћиру и Милеви, браћи и сестрама, потомцима… Чуло се много до сада непознатих детаља и сведочанстава о раној младости Риста – Амфилохија, школовању у Основној школи, Богословији…

Свим писутнима било је пријатно изненађење када је, на крају излагања господина Павића, монах Павле Кондић, управник Задужбине Митрополита Амфилохија, донео из архива фасцикулу са писмима која су му упутили отац Ћиро, браћа и сестра Анђелија.

Тешко је описати тај емотивни тренутак, када је господин Павић узео у руке своја писма која је писао Амфилохију 1969. и 1972. дакле, после пола века.. и његов син Арсеније, 1992… Др Павле Кондић прочитао је делове из писама оца Ћира сину Ристу, студенту теологије 1960. и 1962. Слово у спомен предака и родитеља Амфилохијевих окончано је на најлепши начин: стиховима које су му посветили и изговорили госп. Радован Радовић и Павић уз струне гусала брата Амфилохија! Заиста, непоновљива духовна и интелектуална гозба у манастиру Стањевићи.

Богу хвала!