Недеља друга Великог поста – Пачиста, названа тако јер долази иза чисте недеље, литургијски је прослављена у Саборном храму Светог Јована Владимира. Светом Литургијом началствовао је протојереј Љубомир Јовановић уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића и ђакона Цвјетка Перића. На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јована Владимир“ којим је руководио професор Саша Басараб.
У својој бесједи, коју је изрекао након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља, отац Слободан је казао да смо данас чули зашто је и колико важно да се молимо једни за друге. И колико је важно да међу собом имамо љубави, поштовања и осјећања за потребе једни других.
„Видјели смо да Господ, када је у Капернауму у једној кући проповједао ријеч Божију, да су 4 човјека донијела свог парализованог пријатеља, и да је очигледно та његова болест дуго трајала. А они чувши за бројна знамења која је Господ чинио свуда куда је пролазио са својим ученицима, донијели су свог пријатеља и будући да је толико народа било и у кући и око куће и да нијесу могли доћи до Исуса, они су уложили још већи труд и напор, па су свога пријатеља парализованог, све са носилима, подигли на кров од куће, прокопали кров и са крова спустили носила са болесним човјеком пред ноге Исусове. И каже Јеванђеље да Госпог видјевши вјеру њихову, дакле те четворице пријатеља болеснога човјека, да је Он тог болесника исцјелио.
Јеванђеље нам не говори какво је било унутрашње стање овог болесника. Да ли је и он сам имао вјере? О томе нам Јеванђеље не свједочи. Али говори јеванђелиста да Господ видјевши вјеру, труд, жртву и љубав његових пријатеља исцијели овог тешког болесника. А опет видимо како га Господ исцјељује. Најприје му отпушта гријехе, односно прво исцјељује његово унутрашње биће, његову душу обремењену гријесима, а онда му говори: „Сада устани, узми одар свој и иди дому своме.“ И силом ријечи Божије, болесник заиста би у тренутку исцијељен.“
Прота Слободан објашњава, да нам ово зачало из Светог Јеванђеља говори, да је узрок сваког људскога страдања, узрок свих болести и патњи које сналазе човјека – гријех. И то, каже отац Слободан, почевши од оног првог гријеха наших прародитеља, због којег су били изгнани из раја и постали смртни. Па се онда кроз сву историју људскога рода, по слабости људској, тај гријех умножавао, а са умножавањем гријеха умножавало се и страдање, патња и бол.
„И да би човјек био у потпоности здрав, да би био цјеловит, неопходно је да има здраву и душу и тјело. Ако било која од ове двије човјекове стране посрће и пада, ако болује тијело, човјек није цјеловит, али исто тако ако болује душа, и ако је моје тијело здраво, човјек опет није цјеловит и опет ће посртати и имати бројне потешкоће.
Дакле, Господ најприје исцјељује узрок болести овога човјека. Исцјељује његову душу, отпушта му гријехе. Дакле, и данашње Свето Јеванђеље и цијело Јеванђеље Христово, цијело учење Цркве, учење Светих отаца, позива нас управо на то да исцијелимо и отклонимо узрок свих наших патњи, болести и страдања. А то су наши гријеси. Позива нас и данашње Јеванђеље на покајање. На искрено покајање и промјену нашег живота.
А на то нас позива и овај Часни пост који постимо. На то нас позивају и сви Свети оци, а међу њима посебно свети Григорије Палама Митрополит Солунски кога данас прослављамо. Велики учитељ Цркве, због чијих је великих заслуга за богословље Цркве православне, њему посвећена ова друга недеља Часног поста.
Нека би данашњу поуку сви ми усвојили и потрудили се да кренемо истински у борбу против гријеха у нама самима на првом мјесту, а да се исто тако потрудимо да себе изграђујемо у врлинском животу. Бог вас благословио и сваког добро даровао.“
Текст/фото: Дејан Вукић
