Praznik Svetog velikomučenika Teodora Stratilata molitveno je proslavljen u nedelju treću po Pedesetnici, 21. juna 2026. godine u Hramu Svetog velikomučenika Georgija u Požegi, u kome je Svetu liturgiju sa vernim narodom i uz sasluženje protojereja-stavrofora Karađorđa Derajića, jereja Nikole Petrovića i protođakona Milana Tomaševića, služio Preosvećeni Vladika pakrački i slavonski g. Jovan.
Čestitajući praznik i poučavajući o pročitanim odeljcima iz Svetog pisma, Preosvećeni Vladika je primetio da se nalazimo „u danima u kojima se svet oko nas preobražava, ali ne kao što se Gospod na Sionu preobrazio“, kada su Njegove haljine zasvetlele kao sneg, a apostoli tražili da ostanu sa Njim na Tavoru. Gospod Hristos je tada sobom preobrazio ceo svet, ukazao je Vladika i nastavio:
„Ali ovaj svet oko nas se lomi, krši, sa velikom hukom biva njegovo preobraženje, a iz tog preobraženja ne znamo šta će se desiti“, jer ovo vreme „kao da tera čoveka u iščekivanje koje je mučno i teško i koje srce čupa“.
„Nije to prvi put da živimo, svaka je generacija naša proživela jedno takvo vreme, ali možda nikada ovakvoga nije bilo baš u tom iščekivanju nečega šta se ima desiti. Zato nam je Gospod dao ovaj Apostol koji smo slušali danas – trpljenjem spasavajte duše svoje; trpljenje rađa iskustvo, a iskustvo rađa nadu.
Ako je čovek istkan u trpljenju, istkan u tome da ne vidi u drugom čoveku vuka nego brata svoga, znajući da će u večnosti svi biti braća i sestre – to je trpljenje jevanđeljsko, trpljenje koje rađa iskustvo koje nam pokazuje koliko se sve na kraju okreće na dobro. A opet, to iskustvo rađa nadu da će i u ovome teškome, mučnome vremenu preobraženja celoga sveta, na kraju zasijati ta Hristova svetlost sa gore Tavor, svetlost koja je sijala još od stvaranja sveta, blagodatna, koja blista na svakom oltaru. Svaka je Liturgija to isto Preobraženje Gospodnje, projavljivanje Carstva Njegovoga, Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojice Jednosušne i nerazdeljive, kojoj je slava u vekove vekova, amin“, zaključio je Episkop Jovan.
Izvor: Fejsbuk stranica Sabornog hrama u Pakracu
