У Шипову је, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, одржан овогодишњи сусрет генерације Призренске богословије са Косова и Метохије, која је своје богословско образовање стицала у периоду од 1995. до 2000. године.

Домаћин овогодишњег сусрета био је, уз благослов надлежног Епископа протопрезвитер -ставрофор Саша Црљић, парох први шиповачки а ове године скупу су се одазвали :јеромонах Методије Крагуљ, Рашко Стјепановић, Александар Стјепановић, Душан Бјелошевић, Драган Стевић, Драган Илић, Драган Стефановић, Звонимир Живковић, Александар Кузмановић, Владимир Лучар, Далибор Ратник, Бојан Митрић, Владимир Ранђеловић са својим породицама. Радост сусрета додатно је употпунила чињеница да се, послије свих година и животних путева који су нас одвели на различите стране, поново сабирамо око исте Светиње, истих успомена и братске љубави која нас повезује још из времена проведеног у Призренској богословији.

Сабрање је започело Светом Литургијом, коју су служили свештеници и некадашњи богослови исте генерације: Рашко Стјепановић из Крагујевца – епархија Шумадијска; Александар Стјепановић из Ужица и Драган Стевић из Ариља. – епархија Жичка и ђакон шиповачки Дарко Бубњевић. Апостол на Светој Литургији прочитао је Владимир Лучар. У молитвеном заједништву са свештенослужитељима и сабраним вјерним народом, узнијели смо Господу благодарност за све дарове којима нас је кроз протекле године обдарио, као и молитве за наше покојне професоре, васпитаче, пријатеље и све оне који су били дио нашег заједничког пута.

Послије Свете Литургије услиједио је заједнички доручак и наставак дружења. У жељи да упознамо и љепоте овога краја, обишли смо манастир Медну и Јањске отоке, гдје смо, кроз разговор и заједничко вријеме, обнављали успомене на дане младости, богословске дане и године које су остале дубоко уткане у наше животе.

Сусрет је завршен заједничком трпезом љубави, уз пјесму и музику, у атмосфери искреног братства и радости. Било је то још једно лијепо свједочанство да истинско пријатељство, рођено у заједничком живљењу и сазријевању, не познаје границе времена ни удаљености.

Овакви сусрети имају посебан значај. Они нису само прилика да се сретнемо и присјетимо прошлости, већ и да заблагодаримо Богу за све оно што смо кроз живот примили, за људе које нам је Господ подарио и за заједништво које, упркос годинама и различитим животним путевима, и даље траје.

Нека Господ благослови све учеснике овог сусрета, подари здравље и мир њиховим породицама и сачува наше братство и љубав. Са надом и радошћу очекујемо наредни сусрет, молећи се да се поново окупимо у још већем броју, на радост једни другима и на славу Божију.

На многаја љета и до новог сусрета!