У Шумарицама литургијски обиљежено сјећање на Новомученике крагујевачке
Једна од великих и дубоких српских рана је Крагујевачки октобар, када је нацистичка њемачка војска погубила око 2800 цивила, међу којима и 300 крагујевачких ђака. Био је то један од највећих злочина њемачког Вермахта у току Другог свјетског рата.
Крагујевац, завијен у црно, и дан данас одише мирисом жртве ових мученика. Нијеми хук који одјекује Шумарицама, држаће час генерацијама и генерацијама, док год буде свијета и вијека, као и порука књиговође Јакова Медина коју је написао као своју последњу животну бригу у овом палом свијету : „Лебац сутра немојте послати“.
Тим поводом и ове године служена је Света Архијерејска Литургија на платоу испред Храма Светих Новомученика Крагујевачких у Шумарицама. Свету Литургију у храму Светих крагујевачких новомученика и молебан Новомученицима испред споменика „Стрељаним ђацима и професорима“ служио је Његово Преосвештенствo Епископа шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенствa Епархије шумадијске.
Венце крај споменика V3 положили су ученици Прве крагујевачке гимназије и многобројни представници власти и институција града Крагујевца и Ребулике Србије, као и амбасадори Немачке, Белорусије, Палестине и других.
И ове године из Шумарица подигнут је глас против рата и сваког зла које он са собом носи, са јединственом поруком да се тако нешто више нигде и никада не понови.
На овогодишњој манифестацији изведен је адаптиран текст из поеме „Нисам крив што сам жив“ аутора Ђорђа Милосављевића. Заснован је на судбини глумца Мије Алексића, једног од преживелих страдалника крагуејвачке трагедије. Редитељка представе је Слађана Килибарда.
Драмски уметници који су учествовали у представи су: Марко Баћовић, Миодраг Пејковић, Милош Крстовић, Матија Ристић, Марија Ракочевић, Богдан Милојевић,Чедомир Штајн и Младен Кнежевић. Музика: Драгослав Танасковић, Хор СКЦ, Крагујевачко певачко друштво, Ленка Стојчевић. Костимограф: Јелена Јањатовић.
Велики школски час крај споменика стрељаним ђацима и професорима први пут је одржан 1957 године.
У програму Великог школског часа укупно је учествовало више од 50.000 учесника, написано на десетине поема, оригиналних музичких и књижевних дела.
Од 21. октобра 2012. године овај дан се обележава као држави празник – Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату.
У прилогу доносимо текст колегинице Оливере Балабан, написан у знак сјећања на страдање недужних жртава у Крагујевцу.
