Црквено-народним сабрањем, које је јуче, 12. јануара, одржано у шавничком селу Дужи, почеле су овогодишње Светосавске свечаности, у славу Светог оца нашег Саве Првог архиепископа српског, у Црној Гори.
Најприје су, у цркви, посвећеној Светом Сави, Свету литургију служили: архимандрит Исаија (Крговић), игуман манастира Бијела код Шавника и јереј Драженко Ристић, парох шавнички, уз молитвено учешће вјерног народа.
Током Литургије, коју је појањем за пјевницом пратио протојереј Миливоје Јововић, парох жабљачки, освештан је и преломљен славски колач у славу и част Светог Саве, којег као крсно име слави више од тридесет братства из шавничких села Пошћење и Дужи и четири братства из Самобора код Гацка.
У спомен свом Небеском заштитнику, потомци братства Косовчић, благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у поменутим шавничким селима, организују од 2001. године светосавске свечаности када је уједно и сабор братственика.
По одслуженој Литургији, у Дому омладине у Дужима, одржана духовна академија. Након поздравне ријечи домаћина сабрања, Жељка Маловића, светосавску бесједу одржао је доц. др Душан Крцуновић. За њега, како је казао, представља част што учествује у овом сабору, којим почињу светосавске свечаности, нарочито из разлога што смо ушли у годину, у којој наша света Црква слави 800 година самосталности за коју се изборио Свети Сава, њен први архиепископ.
„Ваши преци изабрали су Светог Саву за крсну славу и то је избор којим сте и сами постали изабрани. То потврђује колосална улога народа овог краја у српској историјској епопеји. Силом историјских прилика, тако је и данас, јер су Дужи – као и цијели Дробњак – својеврсни азил историјске истине и прибјежиште колективног памћења. Припадати „широким Дужима“ и цијелом овом крају, значи припадати једном од најтврђих упоришта светосавског култа и светосавске културе код нас“, рекао је Крцуновић.
Он је навео да постоји судбинско сагласје између имена племена Дробњак и крсне славе братства Косовчић.
„Подударност између имена племена Дробњак, које значи „путовођа“, и крсне славе Косовчића, Светог Саве који је као просветитељ наш „путовођа“, није случајна. Одабравши Светог Саву за крсну славу, Косовчићи су одабрали улогу путовођа светосавског предања и његове културне мисије која се изнова отјеловљује и испуњава у сталној динамици друштвеног живота“, казао је, између осталог, доц. др Душан Крцуновић.
Пригодним бесједа обратили су се и др Горан Комар, књижевник Јанко Јелић, пјесникиња Милица Бакрач и епски пјесник Славко Перошевић. У богатом културно-умјетничком програму, који је водио глумац Велизар Касалица, наступили су народни гуслари, пјесници, здравичари.
Уприличена је и трпеза љубави, чији домаћин је био Жељко Маловић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
