- На данашњи дан, 30. јуна 1908. године у источном Сибиру пао је метеор од чије се експлозије осјетило подрхтавање тла и у централној Европи.
Више од 100 година послије најјаче експлозије забиљежене у историји, научници још увијек покушавају да открију што се тачно догодило. Изоловану шуму у Сибиру протресла је експлозија у близину ријеке Подкамена Тунгуска. Вјерује се да је ватрена лопта била величине 50 до 100 метара. Уништила је око 2.000 квадратних километара тајге, сравнивши са земљом око 80 милиона дрвећа. Земља се тресла, а прозори пуцали у најближем граду удаљеном преко 60 километара. Локални становници су осјетили чак и топлоту експлозије, а неке је удар срушио на под. Срећом, подручје на коме се огромна експлозија догодила ријетко је настањено. Није било званичних извештаја о људским жртвама, иако је наводно један локални пастир погинуо када га је удар бацио о дрво. А стотине јелена претворено је у потпуно спаљене лешеве. Један свједок је навео како је “небо било подијељено на два дијела, а високо изнад шуме цио сјеверни дио неба је изгледао као прекривен ватром”.Ова „Тунгуска експлозија“ остала је најјача икада забиљежена у историји, а произвела је најмање 185 пута више енергије од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Сеизмички потреси осјетили су се све до Уједињеног Краљевства. Више од 100 година касније научници се још увијек питају шта се тачно догодило. Многи су увјерени како се радило о астероиду или комети. Ипак, пронађено је врло мало трагова великог ванземаљског објекта, што је дало мјеста и нешто невјероватнијим објашњењима експлозије. Подручје Тунгуске у Сибиру је изоловано, са драматичним климатским условима. Зиме су дуге и хладне, а љета кратка, када се тло претвара у блатњаву мочвару. Због тога је приступ изразито тежак. Совјетски научници су касније говорили да је то била комета, а не метеор. Комете се већином састоје од леда, а не стијена као у случају метеора, тако да би недостатак свемирског камења у овоме случају имао више смисла. А затим је експедиција из 1958. године открила ситне остатке силиката и магнетита у тлу. Даље анализе показале су високе проценте никла, што је позната карактеристика метеоритске стијене. Али ни ту није био крај расправе. Како је тачан узрок експлозије био нејасан, ускоро су почеле да се појављују необичне алтернативне теорије. Неки су предлагали да је експлозија у Тунгуски била последица судара материје и антиматерије. У том случају долази до обостраног уништавања честица што емитује велику количину енергије. Други су пак тврдили како се радило о нуклеарној експлозији. А још необичнији предлог био је да се свемирски брод срушио док је покушавао да дође до залиха свјеже воде у Бајкалском језеру. Ниједна од ових теорија није доказана.
- На данашњи дан, 30. јуна 1934. године уз подршку војних кругова Хитлер је, под оптужбом да су припремали завјеру, ликвидирао стотине својих блиских сарадника (Ноћ дугих ножева) међу којима и Ернста Рема и Грегора Штрасера.
СА на челу са Ернстом Ремом и лијево крило унутар нацистичке партије на челу са Грегором Штрасером које је акценат стављало на ријеч „социјализам“ у национал-социјализму, од доласка на власт јануара 1933. године указивали су на потребу „друге револуције“. Адолф Хитлер је имао „бољу“ идеју. Хитлер је већ више од годину дана канцелар који је успио да зграби скоро све полуге власти и да њемачком народу и држави наметне нацистичку идеологију. На путу ка трону који је почео петнаестак година раније, кључну улогу је одиграо СА (Јуришни одреди), такозвани смеђекошуљаши. У редовима ове паравојне формације било је и много људи који су акценат у национал-социјализму стављали на ријеч социјализам, и жељели да постану права револуционарна војска која ће замијенити регуларне њемачке оружане снаге; ова „лијева“ струја је била јака и у самој партији. Оваква идеја је угрожавала њемачку војну традицију и положаје официра, па чак и саму њемачку државу, а Хитлер је у годинама прије него што је дошао на власт обећавао генералима да ће њемачкој војсци вратити стару славу и да ће разбити ограничења наметнута Версајским споразумом. Све наведено, стављање акцента на социјализам, анти-капиталистички и анти-традиционалистички сентименти, жеља СА да замијени регуларну војску, сметало је и угрожавало и самог Хитлера пошто је доводило у питање стабилност његовог режима, иза којег су стајали крупни индустријалци. Хитлер је уништио синдикални покрет и комунисте, али је сада његова сопствена паравојска на челу са Ернстом Ремом почињала да звучи марксистички, а многи припадници СА су јавно говорили о потреби за „другом револуцијом“. И то све у тренутку када Хитлеру, који је већ дошао на власт, више нијесу били од превелике потребе; њему су сада више требали индустријалци и генерали. Крајем фебруара 1934. године Хитлер је обавијестио Рема да СА неће постати нова војска, и Рем је нерадо на такав развој ситуације пристао. Међутим, није намјеравао да се тога придржава. У априлу је сазвао конференцију за штампу на којој је изјавио да је „СА национал-социјалистичка револуција“. Јуна 1934. године Хитлер и Рем су одржали петочасовни састанак, а Рем је неколико дана касније узео „боловање“; цијела врхушка СА је одлучила да му се придружи на планском јулском боравку у одмаралишту у близини Минхена. Све то је довело до повећаних тензија између СА и њемачке војске и угрозило Хитлерову позицију. На међународном плану, угрозило је не само Хитлерову репутацију лично већ и репутацију партије, идеологије и читаве Њемачке, из „фиреровог“ угла говорећи: можемо само да замислимо како се осјећао када га је Мусолини у Венецији упитао зашто толерише насилништво и хулиганизам унутар СА. Хитлер је након инспекције радног логора одлучио да преноћи у једном хотелу у Бону. У раним јутарњим сатима 30. јуна телефонски је обавијештен од Химлера да је СА у Минхену сазнала за планирани напад на њих и да су изашли на улице. Одмах је кренуо у Бад Визе код Минхена и наредио хапшење свих „смеђекошуљаша“ који су се налазили у сједишту Национал-социјалистичке радничке партије Њемачке у Минхену. Сви челници СА, ухваћени су на спавању у раним јутарњим часовима, ухапшени су и послати у затвор. Ернст Рем је у својој ћелији добио пиштољ и могућност да изврши самоубиство. Наводно је одбио ријечима: „Ако треба да будем убијен нека Адолф лично то уради“. Након 15-минутног чекања, официр СС-а се вратио у његову ћелију и пуцао му у голе груди, пошто је овај већ раздрљио кошуљу чекајући егзекуцију. Наводно, последње су му ријечи биле: „Мој фиреру, мој фиреру“. Хитлер је 13. јула одржао говор у Рајхстагу, објавио да је убијено 74 људи и то оправдао ријечима да су га околности довеле у ситуацију да постане „врховни судија њемачког народа“ који је морао да реагује јер је „постао одговоран за судбину“ државе. Такође је лаконски изјавио да они овај догађај зову „Ноћ дугих ножева“. СС је убрзо постала независна организација, а СА је постала смањена и практично небитна формација која се тек повремено користила од стране нациста, када је за то било неке потребе, као што се десило током такозване Кристалне ноћи новембра 1938. године, када је извршен погром над Јеврејима у Њемачкој.
