- На данашњи дан, 8. јула 1875. године рођен је, у њемачкој покрајини Баден, Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог.
Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили. У Србију је дошао да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом, на позив српске владе 1914. године. Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи „Шта сам видио и проживио у великим данима“, а прије тога објавио је „Писма са српско-македонског фронта“, док је као своје посмртно завјештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“. У спису је добронамјерно упозоравао Србе на њихове мане, за које мисле да су врлине, подсјећа их да су им њиве зарасле, образовање скромно, а елита корумпирана. Период од 1914. до 1918. године Рајс је са кратким прекидима провео са српском војском на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану, прво као неутрални иследник, а потом као швајцарски добровољац српске војске. Рајс се вратио у Београд са ослободиоцима 1918. године, а у послијератном периоду (1918-1921. године), дао је отказ у Лозани и настанио се у Београду, са жељом да учествује у изградњи новог живота у разореној Србији. Преминуо је 1929. године у Београду. Пријатељ за сва времена, како су га звали, сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду. По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, гдје је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом свјетском рату, писало је: „Овдје у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава!“.
- На данашњи дан, 8. јула 2007. године за нових седам свјетских чуда изабрани: Велики зид у Кини, град Петра у Јордану, статуа Христа Спаситеља у Бразилу, Мачу Пикчу у Перуу, пирамида Чиченица у Мексику, Колосеум у Риму и Таџ махал у Индији.
А седам свјетских чуда старог свијета су скуп архитектонских дјела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим сва чуда су у рушевинама осим великих пирамида у Гизи. Седам свјетских чуда старог свијета су:
Статуа Зевса у Олимпији
Статуа Зевса у Олимпији посвећена је богу Зевсу – врховном богу старих Грка у чију част су се одржавале Олимпијске игре, а налазила се на простору саме Олимпије по којој су игре и добиле назив. Када су Олимпијске игре почињале, ратови су престајали и спортисти из Блиског истока и Мале Азије су долазили да прославе Олимпијаду и да се клањају Зевсу. Када је Грчка ојачала, у храму је направљена статуа Зевса. Римљани су покушали да пребаце статуу у Рим, али нису успјели. Византијци су је пренијели у Цариград. Убрзо је у пожару изгорела статуа. На Олимпији су остали само темељи и камени стубови од статуе.
Колос са Родоса
Иако је од времена изградње ове огромне статуе до њеног уништења протекло свега 56 година, ова својеврсна и непоновљива грађевина свакако је заслужила своје место међу светским чудима. Колос са Родоса је гигантска фигура и симбол јединства народа који је насељавао Родос. Ова статуа се налазила на самом улазу у луку Митраки острва Родос. Родос је погодио јак земљотрес и оставио колос у рушевинама. Око 900 година статуа је била у рушевинама, а када су Арапи освојили Родос однијели су остатке статуе.
Маузолеј у Халикарнису
Био је надгробни споменик каријског краља Маузола. Висок је 50 метара. Маузолеј се налазио у граду Бодруму , на обали Егејског мора. Када је Персијско царство подијељено на провинције, провинција Карија се осамосталила. Маузол, краљ Карије је почео да гради огромну гробницу у којој кад умре треба да буде сахрањен. Погодили су га земљотреси, а када су крсташи освојили те области од њега су направили замак. Замак постоји још и данас.
Артемидин храм
Артемидин храм је грчки храм посвећен богињи лова, Артемиди . Данас се ту налазе само остаци од храма. Храм је служио као религијско здање, али и као тржница. Храм су посјећивали туристи, трговци, умјетници, па чак и краљеви. Човјек по имену Херостратус је, у намјери да се прослави, запалио храм који је сагорио до темеља. Те ноћи је рођен Александар Велики. Када је освојио Малу Азију, Александар је обновио храм. Али, поново храм је био срушен од стране Гота.
Висећи вртови из Вавилона
Висеће вртове је цар Вавилона Навукодоносор изградио за своју жену Семирамиду. Многе мистерије везане за висеће вртове нијесу откривене. Чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа прије него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова. Неки подаци указују да је храм изградио други цар, и то 1000 година касније. Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном дијелу палате, као и масивни зидови дебљине 25 метара за које се претпоставља да су остаци самих тераса.
Велике пирамиде
Велике пирамиде налазе се код Гизе. Оне су једино очувано свјетско чудо. Постоје три велике пирамиде у Гизи. То су: Кеопсова пирамида, Кефренова пирамида и Микеринова пирамида.
Фарос у Александрији
Фарос у Александрији или свјетионик у Александрији је свјетско чудо саграђено на острву Фаросу. Он је омогућавао бродовима безбједан повратак у луку Александрију. Свјетлост свјетионика се могла видјети 50 километара далеко. Био је висок 117 метара. У подножју је имао око 300 соба. Свјетионик је био приказан на римским новчићима. Када су Арапи освојили Египат, пријестоницу су пребацили у Каиро. Александрију су погодила три велика земљотреса. Свјетионик је био оштећен. Султан Египта је грађевину срушио и од ње на истом острву изградио тврђаву, коју су Британци срушили.
