- На данашњи дан, 22.окотбра 1887. године у уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио је шест изума, међу којима и вишефазну наизмјеничну струју.
Изуме је 1888. године откупила фирма “Вестингхаус” и њихову примјену приказала на свјетској изложби у Чикагу 1893. године. Тако је све почело… Након тога почео је отворени рат између визија Едисона и Тесле о томе како електрична енергија треба да се производи и дистрибуира. Како би демонстрирао погубност Теслиног открића, Едисон је наизмјеничном струјом убијао животиње на јавним местима. Тесла је Едисону показао да је наизмјенична струја у потпуности сигурна тако што ју је преносио кроз своје тијело како би упалио сијалицу.
Рат између Тесле и Едисона кулминирао је, након мутних пословних потеза, украдених идеја и поништавања патента којом су Едисон и његове колеге покушали да униште Теслу и затру његова открића. Ипак, без обзира на утицаj коjи jе Едисон имао и острашћену кампању коjу jе водио, вријеме jе донијело побједу Тесли у чувеном, историjском “Рату струjа” коjи jе водио са своjим такмацом. Наизмјенична струjа jе постала стандард у Америци, што jе приморало Едисонову компаниjу, Џенерал Електрик, да почне масивно да улаже управо у ову иновациjу. Едисон jе напокон остао ућуткан пред управним одбором компаниjе коjи ниjе остао слијеп пред jасном будућношћу наизмјеничне струjе. Временом jе ова утицаjна компаниjа сустигла Теслиног финансиjера, Вестингхауса, и удобно се смјестила на водећем мјесту у овоj области, оставши ту до данас.
Не брине ме што краду моје идеје, забринут сам јер немају нити једну своју, остао је забиљежен Теслин одговор на разна подметања и сплетке. О правим заслугама и заоставштини Николе Тесле зна се врло мало, као и о притисцима које је је имао од америчких корпорација, владиних агенција и тајних служби. Међутим, данас, Никола Тесла и његов рад коначно почињу да привлаче заслужену пажњу, а о његовим дјелима почиње озбиљно да се дискутује. Након његове смрти, 07.јануара 1943. године Влада САД упала је у његов апартман и лабораторију и конфисковала сва његова научна истраживања. Ниједно од њих никада није јавно објављено.
- На данашњи дан, 22. октобра 1912. године српска армија је ослободила Приштину.
Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића потукла је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине оставило је веома велики утисак код српских јединица и, свакако, имало обрнуто дејство на турске војнике. Један учесник балканских ратова забиљежио је:„22. октобра тукли смо се пред Приштином. Кад је било послије подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела.“
Послије ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је у духу директиве Врховне команде да одмах продужи покрет ка Куманову и Скопљу, јер је већ каснила два дана. То се међутим није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије, генерал Божидар Јанковић одлучио да се људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне. Јединице су се одмарале размјештене у бивацима, осигуравајући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сјећајући се јунаштва славних косовских јунака. По наређењу команданта армије, на мјесту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године. Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину. „… Приштина неће видјети свечанији дан од овога дана. На челу штаба јаше на коњу сиједи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску војску.“
