Вече дружења са професором философије и пјесником Радинком Крулановићем под називом „Пјесничка ријеч”, одржано је у трпезарији Богословије на Цетињу у четвртак 20. фебруара 2020. године.
Поздрављајући публику, модератор вечери професор Александар Вујовић казао је да им је част што у Цетињској богословији, најстаријој средњој школи у Црној Гори, могу да угосте једног од „јунака професора никшићких” који су, како је истакао, у своје вријеме показали јунаштво и жртву која се ријетко гдје видјела и показала у српским земљама. Проф. Крулановић је 15-ак година предавао филозофију у никшићкој Гимназији у којој је био и помоћник директора. Године 2004, проф. Крулановић са 26 колега добио отказ, јер није могао да прихвати да се укида српски језик у Црној Гори, подсјетио је проф. Вујовић.
Пјесник Крулановић захвалио је на гостопримству и обраћајући се ученицима цетињске Богословије истакао да он у њима види јунаке.
– У годинама које ви имате могу рећи да сам мало знао, а ви сад већ толико знате да сте стали на том путу истинског живљена и истинских вриједности. Путу који је већ утемељио вашу будућност, а то је да ћете увијек бити стуб и тврђава истине, да ћете бити овај поклич који свих ових дана чујемо нашим улицама, на нашим литијама и молебанима да не дамо светиње. Због тога је моје задовољство велико што сам међу вама јунацима – рекао је Крулановић.
Говорити о поезији и пјесничкој ријечи ни мало није лако, каже Крулановић, нагласивши да гледајући једни у друге долазимо у тај истински однос у којем нас наша Света црква учи да једни другима требамо бити окренути лицем у лице.
– Кажу да у јеврејском језику појам лица нема множину, а то ће рећи да лице само за себе нема баш никаквог значаја. Ја своје сопствено лице не могу видјети сем у огледалу, међутим своје лице можемо видјети тако што ћемо га окренути једни према другима. Управо у том односу и у том неком додиру, по мом искреном виђењу, и настаје права, истинска поезија. Нећу рећи да сам велики пјесник, али се усуђујем да кажем да је истинска поезија једино она која је у животу и са животом, која је у лицу. Лице, како би то могло да се каже у хришћансту, јесте и суштина самог хришћанства. Пјесници би рекли – тај нијеми језик који много више говори него што говоре неке ријечи – казао је између осталог Крулановић који је присутнима читао и пјесме из својих збирки „Тишином ти говорим“, „Ријечи које не дајем олако“ и „Ad fontes”.
На вечери је говорио и ђакон Павле Љешковић који је казао да су два разлога због чега је њихов гост баш Радинко Крулановић.
– Први је да знате да је и у претходним деценијама било људи који су одбијали да ћуте, који су били спремни да се одрекну егзистенције и својих послова зарад својих идеала, а други разлог јесте у томе што поезија оплемењује човјека и ја сматрам да је она важна за службу у Цркви за коју се ви већ спремате. Рецимо, велики филозоф Мартин Хајдегер сматрао је да је баш поезија то поље гдје се човјек сусреће са Богом. Зато предлажем да читате поезију и да почнете од поезије нашег вечерашњег госта који је један од најбољих пјесника који у нашем времену ствара на српском језику, рекао је ђакон Павле Љешковић.
