Парастосом у манастиру Грачаница који је служио преосвећени Владика рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије, полагањем бијелих ружа испред умјетничке инсталације МИССИНГ и изложбом слика ,,Јесен у Призрену 2019”, обиљежена је шеснаеста годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији.
Владика Теодосије је у бесједи истакао да они који остају на КиМ, опстају захваљујући својој вери.
„Вјером и надом ми живимо на Косову и Метохији и живе наше светиње толико пута нападане, толико пута, спаљиване, бивале су и оштећене и оскрнављене, али ми смо их поново обнављали, посећивали и оно што насвећује највише те светиње, јесте света литургија и молитва коју вршимо у њима. Ту где је двоје, троје сабрано у Христово име, ту је Господ сам присутан, а где је Господ присутан, присутна је сила Божија.”
Обиљлежавање насиља и помен страдалима протекли су без присуства већег број људи, услед појаве корона вируса. Владика Теодосије саветује људима да не паниче и да имају вјеру.
Новинар и публициста, Живојин Ракочевић директор Дома културе у Грачаници, подсјећајући на оно што се десило пре шеснаест година, каже да је упркос тешкој судбини, ова ликовна колонија доказ обнове живота. Рекао је да уметници који су створили слике, нису могли данас да дођу.
“Погођено је у срце и то срце куца и дан данас. Све што смо имали доживело је тежак ударац и све што смо имали се обнавља. Колонија организована пети пут у Призрену је доказ да се на рушевинам рађа живот и да тај живот даје свој стваралачки и креативан одговор”, каже Ракочевић.
У прилогу ћемо чути и интервју Живојина Ракочевића који је дао за РТРС.
О страдању нашег народа током ратних година, а и у ,,миру“ на Косову и Метохији, својим сјећањима на тешке тренутке, у суботу 21. марта у 21 сат г. Живојин Ракочевић говориће у нашој емисији ,,Кометска кандила“.
У прилогу ћемо чути и пјесму која носи назив ,,Малом анђелу“ која је снимљена у оквиру акције ,,Обновимо себе- заволи, воли“ посвећену жртвама страдалим у погрому на Косову и Метохији.
Подсјетимо, повод за највеће етничко чишћење Срба и неалбанског становништва на Косову и Метохији од 1999. године било је дављење тројице албанских дечака, 16. марта 2004, из села Чабра које се граничи са српским селом Зупче код Зубиног Потока. У косовским медијима оптужени су Срби да су несрећну децу наводно појурили са псима у реку.
Тог 17. марта уништено је и запаљено око 286 српских кућа, преко 35 цркава, манастира и гробаља. Више од 4.000 Срба са југа КиМ-а је протерано у тродневном насиљу екстремних Албанаца који су напали Србе широм КиМ-а. Убијено је осморо Срба и 11 Албанаца – који су страдали у обрачуну са америчким и француским КФОР-ом који је покушавао да заустави насиље. Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Ипак, до данас нису откривени налогодавци за ово, како су међународни кругови у више наврата оценили – организовано насиље.
