–Доносите нам и данас, у овом тешком тренутку, благослов распетог Косова и Метохије које је блаженог спомена наш Митрополит Амфилохије посебно волио и ту љубав пренио на све нас. Био је чувар Косовског завјета у правом смислу те ријечи. Кажите нам нешто о свом утиску нашег Митрополита Амфилохија?
-Прво да почнем од тога да је вијест о Митрополитовом упокојењу заиста примљена са много емоција на Косову и Метохији. Могу да посвједочим да су многи свештеници, монаси и монахиње звали и жељели да дођу у Црну Гору али услед епидемиолошке ситуације наш Владика Рашко-призренски Теодосије замолио их је за мало стрпљења. Тако да сам ја, на неки начин, представник свег свештенства и монаштва са Косова и Метохије иако сам од недавно у Црној реци. Када смо чули за овај догађај сви смо, као један, похрлили а само сам ја имао срећу да будем успут Владики па ме изабрао да дођем са њим на сахрану као шофер. Јуче смо били на Цетињу гдје је било јако дирљиво.
Ја када причам о Митрополиту увијек морам да почнем од тога како је он мене задобио за цио живот. То је било 1998. године. У Дечанима смо већ били практично затворени. У то вријеме није било никакве војске да нас чува, око нас су бјесниле борбе и мјесецима нико није долазио у манастир да нас посјети. Радио сам нешто када сам чуо неку пометњу и гужву, изађем напоље сви трче, звоне звона, отварају се манастирска врата, капија, улазе кола унутра и у њима Митрополит Амфилохије који је дошао сам ту на Косово и Метохију без икакве пратње, осим наравно пратње анђела, да нас посјети. Та посјета ме толико разгалила да сам себи рекао, ето сад ме купио док сам жив а све што сам после видио, чуо и сазнао је само учврстило тај мој утисак да се заиста ради о човјеку Божијем. То је, на крају крајева, показала и ова сахрана. Митрополит је био отац отаца. Мој Епископ и духовник Владика Теодосије је био много везан за њега.
–Како рече данас Преосвећени Владика Теодосије да није било Митрополита Амфилохија не би било ни Дечана, ни Пећке Патријаршије, ни Грачанице. Био је са вама заиста у оно најтеже вријеме, вријеме страдања.
-Па да, укрепљивао је и нас и народ онда када то није било ни лако ни безбједно показавши тиме колику има вјеру. Сами сте поменули да је Митрополит био испуњач Косовског завјета што није само мој, већ осјећај читавог вјерног народа и свештенство на Косову и Метохији. У препписци и разговору са пријатељима и познаницима сви смо истог мишљења и сви ово осјећамо као један заиста велики губитак овдје на земљи. Занимљиво је, и то ми је рекло много људи, сада знамо да смо на небу добили још једног заступника. Митрополит је онолико колико је бринуо о свима, не само овдје у Црној Гори него и на Косову и Метохији, толико је био и отац. Био је отац отаца што је једна висока титула јер је он одгајао и васпитао читаву једну генерацију духовника који сада имају своја духовна чеда која настављају са тим васпитањем. Митрополит је на њих пренио ту љубав и ту вјеру. Изгубили смо оца отаца, изгубили смо Ђеда. Сви на Косову и Метохији су га доживљавали као оца и у разговору са њим наши људи су много пута рекли да су у цијелој тој безнадежној ситуацији добили неки дашак наде у разговору са њим и осјећали су његову молитву и очинску бригу.
–Сви смо били под плаштом његове љубави која је заиста била безгранична. Ми овдје а посебно ви на Косову и Метохији. Како да наставимо тим његовим путем? Сви ми који смо живјели у вријеме Митрополита Амфилохија и који смо имали благослов да га сретнемо и упознамо, да нам будете духовни отац Архипастир, како да наставимо да слиједимо његов пут?
-То је велика тема. Свакако би требало наставити у оном духу у коме је он радио и живио. А мислим да то неће бити тешко јер сваки пут кад дођем у Црну Гору ја видим Митрополита кроз његова дјела, кроз цркве. Он је за сваку годину свог митрополитства овдје у Црној Гори подигао по цркву што је заиста невјероватно. Али оно што је највеће благо то су људи који су иза њега остали. Био је отац отаца. Васпитавао је десетине и стотине људи који су сада, чини ми се, сазрели да сада они преузму кормило Цркве и да они руководе овим народом. Митрополит ће нам свакако недостајати овдје на земљи али не треба да заборавимо да ће он ту бригу и ту љубав коју је имао овдје за нас сигурно пренијети са собом на небо. Из Царства небеског он ће моћи још више да нас воли и да се о нама брине и то је велики благослов. Савјетујем све наше људе и вјерни народ да се молитвено обраћају Митрополиту који је сада много живљи него док је био овдје са нама. Савјетујем да се молимо Митрополиту Амфилохију.
Позивамо ваше слушаоце да дођу у манастир Црна Река на Ибарском Колашину гдје су мошти Светог Петра Коришког. Ја сам двадесет четири године био у Дечанима и себе доживљавам у том духу. Трудићу се колико до мене стоји одржим косовски завјет идући стопама нашег Ђеда- казао је протосинђел Андреј Игуман манастира Црна Река који се дошао са распетог Косова и Метохије у пратњи Преосвећеног Владике Теодосија.
Слободанка Грдинић
