Са Радмилом Шуговић разговарали смо о злочину у “Панди“
На данашњи дан, прије двадесет двије, тог кобног 14. децембра 1998. године у кафићу „Панда”, у Пећи погођено је само срце града Пећи и његових српских становника, када су убијени ученици: Иван Обрадовић (14), Вукота Гвозденовић (16), Светислав Ристић (17), Зоран Станојевић (17), Драган Трифовић (17) и студент Иван Радевић (24). Маскирани терористи су хладно и прецизно поубијали младиће у средњошколском кафићу, а затим, готово без трагова, нестали.
О страдању дјечака, догађајима након овог злочина који је означио почетак најгорег периода у историји Пећи и завршио се једним од најбруталнијих етничких чишћења модерног доба, разговарали смо, прије двије године на овај дан, са Пећанком сестром Радмилом Шуговић дугогодишњом предсједницом Кола српских сестара у Пећи.
Злочин у ,,Панди“ је покренуо лавину. Рушењем гробова Шиптари су показали да Србима овдје нема живота и повратка. Радмила говори и о одласку Срба из Пећи, којим је нестао је и један посебан менталитет Пећанаца.
Радмилу смо питали и гдје су данас уништене породице пострадалих, ко о њима брине и шта је држава урадила да им олакша живот?
Ово је наша воштаница Ивану, Вукоти, Светиславу, Зорану, Драгану и још једном Ивану, шесторици дјечака, тој јединој српској младости која вјечно остаје у распетој Пећи…да нас подсјећа…да нас опомиње…Вјечан им спомен!
Слободанка Грдинић
