Поводом 147. годишњице од рођења великог Дучића из архиве нашег Радија доносимо емисију „Дучићева јутра са Леотара у смирају херцеговачке Грачанице“
Ономе, који је наше животе уљепшао стихом и ријечју који оплемењују душу, пјеснику Бога љубави и живота, велико хвала и наше молитве да у родној Херцеговини, свом вјечном дому, на Црквини изнад Требиња, у миру херцеговачке Грачанице, обучен у сунце вјечности вјечно живи на ,,брегу смрти с кога очи на оба света гледају“.
Јован Дучић – велики пјесник и дипломата
Српски пјесник и дипломата Јован Дучић /1874-1943/, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво ударило печат српској поезији у првој половини 20. вијека, рођен је на данашњи дан 1874. године у Требињу.
Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама на подручју данашње БиХ, послије чега је студирао права у Женеви и Паризу, гдје је дипломирао.
Од 1912. до 1941. био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Заједно са писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, у Мостару је покренуо књижевни лист “Зора”.
Већ првом пјесничком збирком “Пјесме” 1901. представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти.
У Другом свјетском рату је међу првима јавно указао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и на геноцид над Србима.
Послијератна званична књижевна критика проказала га је због тога као “четнички опредијељеног”.
Пошто је Шпанија признала усташку Независну Државу Хрватску, прекинувши дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у америчку савезну државу Индијану, у град Гери, код рођака Михајла.
Од тада до своје смрти водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године, а која представља српску дијаспору у Америци.
Осим пјесама, од којих су неке непролазне вриједности, писао је прозу, путописе, есеје, студије.
Упокојио се 1943. у САД и његове кости су почивале у држави Индијана до 22. октобра 2000. године, када су пренесене у Требиње.
Поводом 17. фебруара, дана када се у Требињу родио овај великан мисли и ријечи из архиве Радија ,,Светигора”, доносимо емисију сјећања на повратак великог, истинског пјесника, књижевника и дипломете Јована Дучића, поносног Херцеговца, Србина, својој родној Херцеговини, свом дому и смирају, у наручју херцеговачке Грачанице, коју смо снимили 2018. године.
О ЈовануДучићу у емисији „Повратак великог пјесника на Црквину“ коју је Радио „Светогора“ емитовала у спомен на 18. годишњицу повратка Дучића родној Херцеговини, и његовог првог доласка у Црну Гору, говорили су тадашњи министар вјера у Влади Црне Горе г. Будимир Дубак предсједник црногорског одбора за пренос земних остатака Јована Дучића уредник Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе, секретар Одбора публициста Јован Маркуш и предсједник Урдужења књижевника Црне Горе Новица Ђурић.
Слободанка Грдинић
