Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, овог јутра, 7. новембра 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Кошутњаку. Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећена Господа Епископи далматински Никодим и топлички Јеротеј.
Након великог входа, у току Свете Литургије, Патријарх Порфирије рукоположио је чтеца Србољуба Остојића у чин ђакона.
Тумачећи прочитани део Светог Јеванђеља патријарх Порфирије је поучио свештенство и верни народ о смислу описаног чуда у Јеванђељу по Луки. „Наин значи лепота и живот. И то је било место свежине, место у које су долазили на неку врсту одмора и предаха људи из Назарета. И ево, у том месту живота, у том месту лепоте и свежине видимо једну драматичну слику. Видимо контраст, с једне стране иде тужна поворка, поворка која иде да сахрани дете удовице, која је већ чињеницом да је удовица, већ прошла претходно кроз тугу, кроз жалост због тога што јој је муж умро. И ево сада, онај син који јој је био утеха и по свој прилици нека врста наде за будући живот и он је умро. У том дакле месту, које се зове Наин, место живота, у месту лепоте и свежине, без обзира што је оно спољашње тако саткано, реалност људска јесте реалност смрти, реалност пролазности, реалност туге, бола и уздисања. Са друге, пак, стране, видимо Господа који у својој пратњи има своје ученике, апостоле и који је извор живота, који сведочи и проповеда живот и то не само биолошки живот који има свој почетак и крај, не само живот који је искуство пролазног света, него проповеда, сведочи и дарује живот вечни“, рекао је, између осталог Патријарх.
„Апостол и јевађелист Лука је хтео да покаже историјску димензију живота Господа Исуса Христа, да покаже да Син Божији, наша вера у њега, није напросто нека апстрактна теорија, идеја, идеологија, философија, а и да јесте најбоља могућа, она би била само једна од постојећих људских творевина. Једна од философија и наука антропоцентричних, наука по човеку. Апостол и јеванђелист Лука хоће да покаже да ништа није из живота Христовог фикција и да не постоји оно што наш чека тамо негде у другом будућем веку и свету, а да није доступно нама људима као предокус. Предокус, али истинска и права реалност, реалност, не само о којој можемо само да мислимо, него реалност у којој, и можемо, и морамо, и позвани, смо да учествујемо“, појаснио је патријарх Порфирије разлог зашто је апостол Лука придао важност приказивању историјских чињеница које је Господ Христос чинио.
„Овај догађај, у којем Господ, буди из сна. Називајући смрт сном и на другим местима у Јевнађељу, хоће да покаже да без обзира на то у ком месту жививо, да ли је то место свежина и да ли се то место назива место живота, сами себе, по себи, људским својим силама ми смо само поворка, тужна поворка, која испраћа из овога света једнога по једнога“, истакао је Патријарх наглашавајући да: „Са друге стране, љубав Божија, са друге стране Сам Бог који јесте љубав, Он је дошао и остао са нама и међу нама као Извор живота, као Носилац живота, као Дародавац живота. Пре свега, силом своје љубави, Он побеђује смрт. Побеђује смрти не само као биолошку чињеницу и не само као последицу греха отуђења човека од Бога, његове аутономизације, помисли да може без Бога која га је одвела у смрти. Господ побеђује смрт не само као резултат греха, него побеђује смрт као пролазност, као стварност, чини од онога што је створено капацитетом који може да учествује у нествореном и да тако постане парадоксално, надумно, надлогично, бескрајан. Чини од човека, који има свој почетак и самим тим по својој природи да може бити бесконачан и ка напред и ка назад, и ка почетку и ка крају. Чини човека да све оно што је њему логично, што је рационално, што је самим тим ограничено постане надлогично, надумно и самим тим неограничено“.
Фото: Марко Весић
