У оквиру вјеронаука за одрасле “Добротољубље” при Цркви Светог Ђорђа под Горицом, о. Драган Станишић је синоћ, 20. децембра, одржао предавање у Светогеоргијевском дому, на тему: Саборна посланица Светог апостола Јакова.
Апостол Јаков, син Праведног Јосифа, назван је и братом Господњим због своје велике блискости са Христом, још од времена дјетињства. Од своје земаљске имовине одвојио је дио и за Господа, пошто друга браћа, синови Јосифови, нијесу признавали Исусу право наследства. Јаков је био ученик Христов и спада међу седамдесет апостола. Послије Васкрсења Христовог, он има истакнуту улогу у раној Цркви и помиње се као први епископ јерусалимски.
У Дјелима апостолским наводе се његове ријечи да се хришћанима из незнабоштва не намеће јудејски обичај обрезања, према којем су имали отпор. Постоје свједочанства Јевсевија Кесаријског да је Јаков био врло побожан, непрекидно се молио Богу и радо слушао свједочанства о просвећењу народа. Апостол Павле помиње Јакова у својим посланицама називајући га стубом праведности. Због својих великих врлина назван је Праведником. Старајући се о јерусалимској Цркви, наглашавао је саборност у одлучивању. Апостол Јаков је сво вријеме живота, до свог страдања, провео у Јерусалиму, гдје је убијен каменовањем (Цркв. ист., II,1,5 и 23, 4-118).
Посланица апостола Јакова која је увршћена у списе Новог завјета врло се цијени због једноставних поука о побожности и значају везе између вјере и дјела. Кроз дјела усавршиће се вјера, наводи Јаков, када подстиче на доброчинство. Помиње и мудрост која силази одозго, која је чиста, мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемјерна (Јак. 3,17). Наводи и да: гдје је завист и свађа, ондје је неслога и свака зла ствар (Јак.. 3,16). Тражи од својих да буду савршени и без икакве мане. Ако коме недостаје мудрости да иште са вјером од Бога и да будемо творци ријечи, а не само слушаоци. Апостол Јаков има мудрост, које је плод мир и благост. Сматра да су ратови и борбе међу браћом од погрешних тежњи и похота (сладострашћа). Учи да свако буде спор гњевити се. Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак. 4, 6). Онај који зна добро чинити а не чини гријех му је, каже Апостол. Живјети раскалашно, значи увенути као цвијет травни, а који Господа љубе примиће вијенац живота. Јаков говори: Покорите се, дакле Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас (Јак. 4,7). У посланици се наводе ријечи из псалама и старозавјетних књига. Понавља ријечи пророка Исаије: Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих… престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду… дајите правицу сироти, браните удовицу (Ис. 1.16, 17). Спасоносна истинита вјера повезана је са чињењем добрих дјела, суштина је Јаковљеве поуке.
Дјелови Јаковљеве посланице читају се на црквеним службама. На Светој тајни јелеосвећења, прије читања седам јеванђеља, прво се чита једно зачало из Јаковљеве посланице:
Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника и подигнуће га Господ, и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника ( Јак. 5, 13 -16).
Јаковљева пастирска ријеч касније је добила и литургијски значај. Настала је звана Јаковљева литургија, образац по којем се првобитно вршила Света евхаристија док се није сасвим усталила Литургија Ј. Златоустог и Василија Великог. На дан Св.апостола Јакова често се богослужи по овом раније установљеном обрасцу у Цркви.
