У Никшићу ће у сриједу 26. јануара на Филозофском факултету бити отворена изложба „Дијапозитиви“ ауторке Исидоре Сарић, са почетком у 19 часова.
Изложба се одржава под покровитељством Општине Никшић, Универзитета Црне Горе и ЈУ Музеји и Галерије Никшић.
Исидора Сарић је умјетница која свој начин посматрања и промишљања умјетности, приказивачким дискурсом, износи документовано за шта користи један комплексан поступак који се заснива на комбинованој техници чији су основни конститутивни и концептуални дјелови фото-филмови.
Умјетница на подлогу од платна, папира или неке друге површине наноси фото-филмове, па се на композицији интервенише осталим техникама као што су оловка, пастел, туш, акрил. Подлога се прекрива филмовима и бојом и постаје невидљива, те иако невидљива доспијева до наше перцепције на метафизичком плану и конститутивни је дио композиције.
Умјетница фото-филмове третира на два начина: као физички интегрисан дио рада/објекат који материјално конституисе слику или као дио концепта/субјекат гдје се користи старим фото-филмовима као претходним искуствима у циљу структурисања и де/кодирања субјективних искустава, чиме их чини погодним за анализу, интеграцију и даљу употребу. Радови разноврсних оквира, прозирне фотографије са тоновима боја који одговарају стварности, доприносе томе да композиције добијају обличје позитивне фотографске плоче – дијапозитива.
Поглед на свијет у свом дјелу, умјетница износи помоћу кадрирања. Попут пасионираног фотографа, она пристрасно одабира, издваја један дио одређеног поља стварности те слика постаје исјечак из њене стварности и искуства. Овај поступак умјетница објашњава тиме да су елементи реалног живота и стварности која је представљена, досадили и ствараоцима и гледаоцима, тако да се јавља тежња ка мијењању те стварности како у смислу визуелног тако и у смислу концептуалног. Исидорини дијапозитиви су варијације једног мотива – са различитим значењима. Мотиви (историјски моменат, породични моменти, лични моменти…) се понављају, али са разликама. Ма колико се пута матрица понавља, она увијек посједује различита значења. Један дијапозитив никад не може бити исти.
Кроз непрегледни свијет ликовних могућности, Исидора Сарић кроз своје дијапозитиве, преко фото-филма, дословно преузима дјелове изворног цитата, интервенише на њима, преноси нам лично упамћено искуство те тако на један неконвенционалан начин остварује конекцију између дјела и умјетника, дјела и посматрача, а самим тим и умјетника и посматрача. На овакав начин умјетница нас уводи у свој спознајни свијет и отвара нам врата нашег свијета.
Кристина Радовић
Историчарка умјетности
