Svetitelj Sava Drugi sin je kralja Stefana Prvovenčanog, a bratanac Svetoga Save Srpskog. Rodio se 1200. godine i pre monašenja zvao se Predislav. Sledeći primer svoga strica, Predislav se zamonašio i revnosno predao podvigu.
Podvizavao se dugo godina u manastiru Hilandar, odakle je hodočastio u Svetu zemlju i poklonio se grobu Hristovom. Iz Hilandara bio je najpre postavljen za episkopa humskog, a potom i za arhiepiskopa srpskog, posle Svetog Arsenija 1266. godine.
Upravljao je Crkvom sa velikom predanošću i ljubavlju, znajući, kako govori njegov biograf Sveti arhiepiskop Danilo, “da će svako odgovarati za dani mu talant i zato se neoslabljeno brinuo za Bogom darovanu mu pastvu stada Hristovog”.
Upokojio se 1271. godine u Peći. Njegove mošti nalaze se u Crkvi Svetih apostola u Pećkoj patrijaršiji.
Tropar (glas 4): Uzdizanje vere i obraz krotosti, i kao drvo usred Raja svetim delima tvojim svet si prosvetio, zbog toga ka časnim moštima tvojim sa ljubavlju prilazimo, celivamo ih i verno ti pojemo: Budi u pomoći onima koji u pesmama veličaju svetu i svetlu uspomenu tvoju, milostivi svetitelju, oče Savo, i molimo te da se moliš Hristu Bogu da spase duše naše.
