У молитвеном присуству Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија синоћ, четвртог дана Часног поста, Велико повечерје са Покајним каноном Светог Андреја Критског у Цетињском манстиру служио је презвитер Александар Лекић.
Након богослужења Митрополит Јоаникије је бесједио о значају читања Псалтира, о томе како су се људи у древним временима молили Богу, подсјећајући на разна свједочанства, међу којима је и свједочанство Светог апостола Павла, да су се људи обраћали Богу псалмима, пјесмама и химнама духовним.
“Било је неизоставно читање Псалтира, као главни вид молитве, а у Псалтиру, који је превасходно молитва, имамо и слављење Бога, зато су се псалми пјевали. Свети Василије Велики говири о томе да се кроз појање псалама оплемењује наше унутрашње биће и осјећање, воља и мисао, и оспособљава се да прими Божанске истине. Да поцрпи Божанске истине које су сакривене у Псалтиру, у дубинама псалама, у дубинама те мисли и осјећања да докучимо некако преко појања, да лакше примимо, и зато је појање важно Цркви”, бесједио је Митрополит Јоникије.
Даље је подсјетио да у псалмима имамо и поуке, свједочанства вјере, једно огромно искуство духовно, животно, те да човјек скоро не може замислити ни једну ситуацију у овоме земаљском животу а да она није на савршен начин назначена у псалмима.
“Има један стих у псалмима који пјевамо на свакој вечерњи: Гдје се утврди милост твоја на нас и истина твоја траје довијека. Ту су дакле милост и истина заједно. У неком другом псалму пјева се милост и истина сретоше се, правда и мир пољубише се. Оно што је скоро нама недостижно да замислимо да истина и милост буду заједно, да се правда и мир пољубе, да осјећамо ту хармонију, потпуну равнотежу тих вриједности у нашем животу”, казао је владика Јоаникије, истичући да је то обично све некако у нескладу, јер кад говоримо о милости онда заборављамо на истину, а кад говоримо о истини онда заборављамо на милост.
Разлог свему томе је несавршеност људи, а онај ко је то све спојио у својој личности и сјединио и усавршио, то је Господ Исус Христос, наш Спаситељ.
“Псалтир укупно гледано пјева о Христу, о Спаситељу, а оно што је нама људима у овом животу најпотребније је и милост и истина. Како бисмо опстали без Божије милости ми овакви какви смо, несавршени, јадни, биједни и немоћни, али је ту Божија милост која укрепљује нашу немоћ и даје нам снаге па од немоћних постајемо моћни”, поручио је Високопреосвећени и указао да не можемо да замислимо овај живот, нити он има квалитет без Божије милости. По његовим ријечима исто тако без Божије истине овај живот нити би имао смисла, нити би имао правца, нити квалитета.
Посебно је нагласио да је човјеку, боголиком бићу, потребна истина, јер она га изграђује и он чезне за њом: “Она га усправља, она га оснажује, охрабрује, чини га достојним и овога свијета и Бога и вјечности, јер је Божија истина живоносна и непромјењива, она траје довијека. И милост Божија траје довијека, али се то овдје не истиче у први план јер она снисходи нашим слабостима и подиже нас и стално кријепи.”
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да како год ми живјели, Божија истина траје и дјелује у зависности како ћемо се ми према њој односити. Односно најважније је да ли ћемо ми у своме животу спојити милост и истину, правду и мир, да ли ћемо ми оно што је Христос сјединио у својој личности, успјети исто да учинимо, макар до неке мјере.
“То је човјеку немогуће самом по себи, али кад је са Господом он то што је Божије прима, и у својој личности сјединује и милост и истину, и то је прави човјек. Кад то објединимо у својој личности онда ћемо бити прави и пуни људи. Да говоримо и свједочимо Божију истину, али да имамо и милости и разумијевања према људима, када се сретнемо са људским слабостима да се не саблазнимо, да не осудимо и да покажемо увијек милост и разумијевање”, поучио је сабране Митрополит, закључујући да нас то чини правим људима и правим хришћанима.
У Светом писму, јеванђељима, Псалтиру, имамо науку живота само ако знамо да како ваља учимо из светих књига, а то је наука коју нећемо наћи у другим књигама и духовно искуство које нема ниједна наука.
“То свједоче свети Божији људи који су врло често били малог образовања, али су се молили Богу, читали Свето писмо и достигли Божију мудрост и врлине и савршенство духовно”, истакао је владика, додавши да данас људи више скупљају иноформације него знања. То интересовање за ситнице често, како је оцијенио, опустоши душу и испразни је и понизи, на неки начин.
“За човјека нијесу ситнице, он је створен за вјечност, за Божију милост и истину, да их сједини у својој души, а ту је заправо и додир Божије вјечности”, поручио је на крају свог обраћања у Цетињском манастиру Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић / Оливера Балабан
