U petak, 10. juna 2022. leta Gospodnjeg, iguman manastira Podmaine Mitropolije crnogorsko-primorske jeromonah Rafailo Boljević je po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa austrijsko-švajcarskog G. Andreja, kao i Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita crnogorsko-primorskog G. Joanikija, posetio po prvi put grad Beč i to na veliko oduševljenje vernog naroda. Iguman Rafailo je doputovao sa bratstvom manastira Podmaine i manastira Rijeka Crnojevića – sa jeromonahom Joakimom, jerođakonom Nikolajem i ocem Kalistratom, kako bi održao dušekorisna predavanja zarad ukrepljenja i podrške na ovom zajedničkom duhovnom putu svih nas.
Odmah po dolasku u Beč, otac Rafailo je služio večernju službu u hramu Svetog Save, zablagodarivši srdačno na pozivu i gostoprimstvu Njegovom Preosveštenstvu Vladici Andreju. Otac Rafailo je, u duhu jevanđelske ljubavi, pozdravio prisutne vernike i izrazio svoju radost zbog posete ovom, po njegovim rečima, čudesnom Božijem hramu, posvećenom prvom Arhiepiskopu i prosvetitelju roda srpskog – Svetome Savi.
Verni narod je sa ocem igumanom Rafailom i sa njegovim pastirskim trudom upoznat i ranije preko zvaničnog kanala manastira Podmaine, na kome se objavljuju očeve nedeljne i praznične besede, kao i učestala predavanja na razne duhovne teme, koja pružaju odgovore na mnogobrojna pitanja iz života svakog hrišćanina. Vernici su nakon službe željno prilazili ocu na blagoslov, blagodareći mu na poseti i naglašavajući koliko je značajan njegov trud koji neumorno ulaže da propoveda i približi nauku Svetih Otaca bogotražiteljnom narodu. Po rečima parohijana, poseta oca Rafaila i sabranja sa njim su izrazito ohrabrujuća, naročito posle dugih perioda zatvaranja i nezajedničarenja.
Sutradan, u subotu 11. juna na dan Zadušnica, otac Rafailo je zajedno sa jeromonahom Joakimom i jerođakonom Nikolajem kao i sveštenstvom Sabornog hrama služio Svetu liturgiju. Otac Rafailo je veoma nadahnutom besedom poučio i prisetio prisutni narod na reči Svetog Jovana Zlatoustog da dolazi u Svete Božije hramove, a ne u sujetna zborišta ovoga svijeta. Otac iguman je posebno istakao nebeske reči iz Svetog Jevanđelja i ponovio, u njemu pomenuto i moćno pitanje koje Gospod postavlja posle Svoga Vaskrsenja pokolebanom učeniku: Ljubiš li me Simone? Dalje je istakao u svojoj besedi sledeće reči: To ključno pitanje braćo i sestre Gospod postavlja i svima nama. Preispitujmo sebe, ljubimo li mi Hrista? Jer On to očekuje od nas, braćo i sestre, pita nas nenametljivo, tiho, ipak očekuje, jer nas ljubi. Očekuje i našu ljubav projavljenu prema Njemu a imamo razloga da ga ljubimo, jer nema koga drugoga ko nas takvom ljubavlju zavole i takvom krsnom žrtvom posvjedoči tu ljubav prema nama i objavi silu te ljubavi, te nas njome obesmrćuje. Hoćemo li mi tu besmrtnost primiti, to braćo i sestre u velikoj meri zavisi od nas, to jest od toga da li će u našem srcu ono centralno mesto u srcu biti Njemu posvećeno. (…) Zato potrudimo se da svoj vremeni život, a vremeni je, što svedoče ova koljiva pred nama, tu su nam oci, tu su nam matere, tu su nam braća, sestre, muževi, žene, tu su nam djeca, prijatelji, kumovi, preci… Potrudimo se da za vremenoga života srcem zavolimo Onoga koji je večan po prirodi i Vječan Život nudi. Ako Ga srcem zavolimo braćo i sestre, svim svojim bićem, a mi to možemo ako hoćemo – jako srce imamo, onda smo već u vremenu počeli ljubavlju da živimo Vječni Život, a to nam niko nije bolje posvjedočio kao realizovanu mogućnost, kao naš Sveti otac Sava, u čijem se hramu nalazimo i koji je kao mladi Rastko svoje srce Hristu predao, a evo u talasima te ljubavi naš narod pliva i njome se leči kroz vjekove evo, do današnjega dana, u prostoru ovoga grada i svega svijeta, gde naš narod živi. (…)
Izvor: Eparhija austrijsko-švajcarska
