У порти цркве Светог Николе у Котору, у организацији Српске православне црквене општине которске, синоћ је одржана промоција књига „Трагање за смислом“ издавачке куће “Агапе”
Бројну публику у порти поздравио је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић а, између осталог, о значају враћања некада забрањеног и умало заборављеног, у наше књиге (српска издања) и о популарној емисији “Агапе” говорили су: предсједница Образовно-истраживачког друштва “Михајло Пупин” Александра Нинковић-Ташић и уредник видео-продукције “Агапе” Александар Гајшек.
“Дозволите да вам пренесемо дјелић неког нашег стваралаштва, неких наших идеала и могу рећи слободно, неке наше интимне бајке. Свако за себе је заправо кретао као неки јунак у бајци на свој пут. Дакле, Александра је случајно, откривши лик Михајла Пупина на једној монографији Високих Дечана помислила: “одакле овдје портрет једног научника”. То је био само један упаљач, једна каписла, која је касније “породила” један “шумски пожар” који се иданас шири. Зове се “пупинизација”, јер готово свакога дана се открије једно ново добро дјело, које је Михајло Пупин за живота учинио”, казао је Гајшек.
Александра Нинковић више од петанаест година проучава лик и дјело Михаила Пупина, а прикупљајући архивски материјал дошла је до 30.000 докумената, од којих су многи по први пут доступни јавности.
Истакла је важност читања “онога што је нама било ускраћено и и забрањено”.
“Од свих ствари, које радим, а враћање у Пупинове књиге оног што је исјечено, чини ми се да је најтежи и најважнији задатак. Провјеравала сам сва издања. Само из српског ова страна (гдје Михајло Пупин говори о својој мајци, која му је испричала причу о Светом Сави) је била исјечена деценијама. Не из њемачког, не из јапанског, не из шведског, не из италијанског. Свуда постоји, само код нас не”, казала је Нинковић-Ташић, упитавши што има претеће у овим ријечима.
Након тога прочитан је и исјечак из Пупинове “Завјетне књиге” из које је избацивана ријеч Бог. “Е па из Пупина ви Бога не можете да истјерате. Само ријеч, а ријеч се врати”, казала је Нинковић-Ташић.
“Наука и религија јесу изданци истог темељног вјеровања да постоји једна вјечна истина коју је могуће појмити и да је у човјекову душу дубоко усађена жудња за откривањем комадића те истине у сваком кутку физичке, као и духовне Васељене. Без те жудње човјеков живот би изгубио највећи дио свог блиставог смисла. Свакако би изгубио и знање о свом Творцу”, сегмент је из “Завјетне књиге”.
На промоцији је приказан и Пупинов цртеж са ликом пастира у кругу који свира фрулицу испод звијезда и испред говеда, а послатог уредништву једног листа након што је добио Пулицерову награду и захтјева да им пошаље своју најбољу фотографију која би стојала уз текст о овом, за свјетско новинарство, свакако значајном догађају.
“Пупин је ипак у забораву боље прошао од Николе Тесле. Ни Теслу ни Пупина не можемо да видиме без њихових неписмених мајки које су се у то вријеме одважиле да своје синове пошаљу у свијет. Мој закључак је да је те мајке водила вјера а не брига”- истакла је Нинковић-Ташић.
На промоцији је било ријечи и добротвору из САД-а Џону Фротингаму који је са Пупином помогао евакуацију српске ратне сирочади након избијања Првог свјетског рата, а затим и њиховог школовања у Француској и враћања у Србију.
Прочитан је и сегмент из писама Николе Тесле Јовану Дучићу, као и Американцима послије стријељања дјеце у Крагујевцу: “Ухватила су се дјеца за руке. А нису дјеца, српска су то дјеца, то су јунаци. Јунаци, нећемо вас заборавити, ваш брат Никола Тесла”.
Говорећи о “чуду званом Агапе” у свом животу, Александар Гајшек истиче пресудан сусрет и предавање Владете Јеротића (Београд, 1924-2018) истакнутог српског љекара, неуропсихијатра, психотерапеута и књижевника, свестраног ерудите и академика САНУ.
,, Један од пресудних догађаја био је мој сусрет са Владетом Јеротићем, најприје његово предавање након којих сам потпуно опчињен сјутрадан купио његове књиге. То је за мене тада било егзистенцијално и једно освјежење, јер будући да сам у том периоду имао жудњу за духовном промјеном, а читајући Јеванђеља мало што ми је шта било јасно, а управо у књигама ”Свети Исак Сирин и наше време” и “Свети Јован Лествичник и наше време” проф. Јеротић је једноставно цитирао те светитеље, а онда је кроз праксу и науку говорио да те њихове ријечи сада потврђује званична психологија и психијатрија. Одушевљен тиме родила ми се идеја да га интервјуишем, а нисам радио тада као новинар већ као спикер. Тада је дошло и до нашег случајног сусрета једне вечери након што сам завршио дневник у 10 на Студију Б. Он ми је у пролазу рекао да воли да ме слуша док читам вијести. што је за мене била велика срећа и тада ми се јавила идеја да смогнем храбрости и да му изнесем идеју за интервју. Из те немоћи сам направио свој новинарски кредо – припреми се што боље, што једноставније постави питање и пусти људе да говоре. Интервју је емитован на Божић 1998. године. Затим смо сваке године имали божићне интервјуе док он није прихватио да имамо Агапе сваке недјеље од 2005. до данас. Урађено је преко 600 емисија”- казао је Гајшек.
Из “Агапе антологије 5” прочитао је питање из разговора са Јеротићем: “Свети Исак Сирин је рекао да се савршенство огледа у дубини смирења. И ја сам му рекао “Боже како је ово једноставно, нема ту неких заврзлама филозофских, интелектуалних”, а он се насмијео слатко “па јесте Александре, али то је и најтеже постићи”. Сад он објашњава како и зашто. Зато што је то , каже, Божја благодат. Морамо радити и стићи с Божјом помоћи, до најтеже хришћанске врлине – смирења. Не прође дан да негдје у неколико минута, немате могућност, да препознате Бога”.
У “Агапе антологији 6 “су Гајшекови интервјуи са Кустурицом, Михалковим, Сукуровим, највећим редитељима данашњице, а на промоцији је било ријечи и “Новој реформацији”, сарадњи владике Николаја и Пупина, о “Жртви”, једној донедавно такође невиђеној књизи на српском, а најбољој од Николе Тесле која говори о Чика Јови Змају, из 1895. а чувала се у америчкој Конгресној библиотеци. Репринт у Србији је из 2005.
“Теже је исправљати, него оно што је потонуло изронити”, казала је Нинковић-Ташић.
Члан управе Српског пјевачког друштва “Јединство” Драган Ђурчић је подсјетио да је у вријеме пандемије, при сређивању архива, пронађен документ – писмо Михаила Пупина из 1929. године у којем се захваљује управи “Јединства” на позиву да присуствује прослави 90 година постојања. У писму се извињава због немогућности да дође, честита јубилеј и шаље донацију. Ђурчић је најавио да ће на пригодној свечаности уручити копију овог документа Александри Нинковић-Ташић, која је у ризници СПЦО Котор прије неколико година одржала незаборавно предавање о Пупину.
Нинковић-Ташић је на крају позвала: “пошто смо у порти цркве, када стигнете за наше звездобројце, за Михајла Пупина, за Николу Теслу, за Ивана Ђају који је записао “ништа не може бити на срећу људску ако не почива на љубави према добру”, а замијенио је на позив Александра Фелминга у Француској академији наука, моја молба је да запалите свијећу. Ја не умјем ништа да вам кажем И да вас замолим, али једна свијећа као наша захвалност и наше сјећање, нека гори и са земље. Хвала вам бескрајно”.
(Фото – Радио Котор (1-5) и СПЦО Котор)
СПЦО Котор
