Patrijarh Porfirije bogoslužio u manastiru Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja u Medaku

U Trinaestu nedelju po Duhovima, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja i Sabora Srpskih Svetitelja, 11. septembra 2022. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je na svetom evharistijskom sabranju u manastiru posvećenom Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja u Medaku, u Eparhiji gornjokarlovačkoj.

Patrijarhu Porfiriju sasluživao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop gornjokarlovački g. Gerasim, sveštenstvo, sveštenomonaštvo i đakoni iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve.

U arhipastirskoj besedi Patrijarh Porfirije je rekao da smo se danas sabrali da proslavimo slavu ovog hrama i da se pomolimo za sve one koji su nevino postradali u Lici, u Medaku, za sve ljude, za sav narod, da se pomolimo za mir u sebi, za mir među nama, za mir sa Bogom i nema boljeg izbora i načina uz koji ćemo sve to postići od upravo ovoga koji smo ostvarili, a to je da smo se sabrali u svetinji, da smo došli u manastir, tamo gde se vekovima sabirao naš narod i kad je imao radost i kad je imao uspehe, dolazio je u svetinje da zapečati svoju radost, uspeh i napredak pečatom Hristovim i blagodaću Duha Svetoga.

Ali kada je imao nevolju, kada je imao muku, iskušenje opet je pribegavao svetinjama, sabirao se u manastirima da tu pogleda u sebe, svoje srce, da se preispita da vidi da li je činio nešto što nije valjalo ili nije činio ono što je trebao pa se našao u situaciji u kojoj se našao, ili naprosto Bog po promislu Svome, čas nam daje uzlet i radost, a čas na spušta u neku tamu i mrak kako bismo uvek bili svesni da u Njemu i sve od Njega, da se ne bi desilo da onda kada imamo uzlet i napredak zaboravimo na ljubav Božiju, na potrebu za Njim. S druge strane, kada doživimo pad da ne bismo otišli u beznađe, u očajanje, da se uvek sećamo činjenice da je Bog sa nama, da bolje zna od nas zašto je čas ovako, čas onako u našim životima, rekao je Njegova Svetost.

Govoreći o današnjem prazniku, Patrijarh Porfirije je rekao da je Sveti Jovan Krstitelj koga danas slavimo, samo njegovo postojanje, njegova istinita reč je bilo nešto što dovodi do bezumlja Irodijadu, sam život, budući da je to bio život u skladu sa zapovestima Božijim, sa sistemom vrednosti koje nosi Jevanđelje. I taj trud da živimo po Jevanđelju smeta onome koji bi hteo da proglasi greh i strast za ispravno, za pravilo života, za princip života koji daje punoću smisao, radost, lepotu, štaviše koji vodi u večnost. Slaveći Svetog Jovana Krstitelja znamo dobro da je najvažnije najpre da se uvek opredelimo za istinski princip života, a to je Jevanđelje Hristovo, to je naša pravoslavna vera, i zato se sabiramo u svetinjama. I onda ćemo ma koliko odlutali od Njega pod prisilom, pod pritiskom, u znanju, neznanju imati uvek gde da se vratimo. Biće uvek otvorena mirna luka svetinje Crkve naše i ta svetinja Crkve naše jeste ono što nas povezuje, što nam daje identitet, što nas čuva, što čini da jesmo ono što jesmo i da možemo sebe s punim pravom doživeti i nazvati i ponositi se tim da pripadamo sazvežđu evropske civilizacije, evropske kulture koju čine i druge naroda.

Sveti Jovan zna da smo slabi i nemoćni ljudi i zato njegova propoved počinje rečima: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko. Pokajanje je naprosto spoznaja, prepoznavanje da smo se udaljili od principa, od Jevanđelja, od onoga što je ispravan put i kad prepoznamo želja da se tom putu vratimo. Pokajanje na koje poziva Sveti Jovan Krstitelj Sveti Oci nazivaju radosnom tugom. Zašto? Kada shvatiš da si pogrešio postaješ tužan, ali čim poželiš da budeš ispravan, da se vratiš Bogu, u tom trenutku blagodat Božija obasipa i u tebi se rađa istinska radost zbog toga što jesi Hristov, istakao je Prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

Na kraju svete Liturgije, Patrijarh Porfirije je osveštao slavske darove i prelomio slavski kolač povodom slave ovog manastira.

Posle svetog evharistijskog sabranja, Njegova Svetost služio je parastos nevinim civilnim žrtvama i ratnim zarobljenicima postradalim u napadu hrvatske vojske na Medački džep septembra 1993. godine.