Воздвиждење Часног крста Господњег литургијски је прослављено у подгоричком храму Светог Ђорђа
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Јована Радовића и јереја Ивана Црногорчевића.
За певницом на литургијске возгласе одговарали су појци овог светог храма, праћени Немањом Кљајевићем, студентом Богословског факултета у Београду.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се, началствујући свештенослужитељ, прота Милета Кљајевић:
,,Некадашње страшно оруђе за казну великих кривица, послије распећа на Њему највећег праведника, постало је за вјерне Његове припаднике, велика светиња. И од оног момента, када је на овом страшном оруђу тијело страдалца прикивано гвозденим клинцима и орошено капима Његове крви, Крст је освећен на вјечита времена“, поучио је сабране прота, нагласивши да је Црква наредила да се због претрпљених мука Христових, овај дан пости.
Она нас у стихири поучава, како је казао, да је Крст чувар цијеле васељене, украс Цркве, вјернима тврђава, анђелима слава и демонима дубока рана.
Потом је подсјетио да данас Црква такође прославља Уздизање Крста Господњег, поводом два догађаја из историје, између цара Константина Великог и Максенција, који се одвио током рата.
,,Једног дивног предвечерја, цар Константин угледа на Сунцу уписан Крст и око Њега натпис: Овим ћеш побиједити. Сутрадан рано, он је наредио је да се такав Крст има израдити на шлемовима, штитовим, заставама; а на челу војске поставио је заставу на којој је од најбољих материјала, био израђен скупоцијени Крст. Са тако одушевљеном војском, пошао је у бој и побједио многобројнијег Максенција и побједоносно ушао у Рим.”
За спомен на ову побједу, казао је началствујући свештенослужитељ, на високом каменом стубу посред Рима, Константин је поставио велики Крст. Послије његовог крштења и његове мати Јелене, царица је отпутовала за Јерусалим не би ли пронашла Крст, на коме је распет, Господ Исус Христос.
,,Јевреји, за дуго времена нису хтели да покажу гдје је закопан Крст па кад су најстаријег међу њима приморали, он је показао мјесто, на коме се налазио идолски храм, многобожачке Венере.“
И заиста, подвукао је отац, ту су пронађена три крста и гвоздени клинци, али се није могло знати, који је од та три крста, Крст Господњи.
,,И баш тада туда је пролазила поворка са мртвацем и када је трећи Крст стављен на мртваца, он је оживио, па се по томе знало да је то Крст на коме је распет Господ наш Исус Христос“, бесједио је прота, рекавши да се и данас Крст Господњи налази у јерусалимском храму, у Олтару.
На крају свога обраћања пожелио је свима срећан и благословен празник којим побјеђујемо све наше непријатеље, јер Крст је, како је нагласио, најјаче оружје у побједи од непомјаника.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је по устаљеном обичају у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
