Архимандрит Сергије (Рекић), игуман манастира Острог, одржао је вечерас, 10. децембра 2022. године, предавање на тему ,,Диван је Бог у светима својим”, којим је настављен циклус предавања у току Божићног поста у крипти подгоричкогу Саборног храма Христовог Васкрсења, по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија.

Све приусутне у попуњеној крипти поздравио је протојереј Никола Пејовић, заблагодаривши свима на присуству и издвојеном времену да управо својим доласком уприличе једно овакво вече. Он се овом приликом присјетио ријечи блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је рекао да је Бог диван у свему што је створио, као и у сваком човјеку као круни стварања, али, нарочито је диван у светима својим:

,,Ове вечери имамо радост и благослов да своје утиске и своје виђење и поста и духовне борбе и живота у светињи Божијој, подијели онај који је као на гори преображења, на гори Острошкој, непрекидно свједок да је Бог диван, како је то наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије говорио: Диван је Бог у свему што је створио. У видљивом и невидљивом, у свакој биљци, у свакој животињи, у свакој ствари, али да је тако диван и величанствен у човјеку кога је створио по лику Своме, а да је најдивнији у светитељима својим. Заиста, да нам Бог ништа друго није дао него Светог Василија Острошког не бисмо као народ и као људи са ових простора имали изговора пред Богом за све што чинимо.”

Након уводних ријечи проте Николе, ријеч је узео предавач, архимандрит Сергије (Рекић), игуман манастира Острог, који се у уводном дијелу предавања осврнуо на светост као пројаву најдубљег смирења, а не силе, како се често светост зна погрешно тумачити:

,,Док човјек мало боље не осјети свјетлост Божанску у себи и око себе, и не види свој гријех, мислиш да је светост нека сила. Да су светитељи као што се често у народу каже: Немој да радиш на тог свеца, он је опасан, он је вратоломија, он ломи вратове. Међутим, то није светост, светост је заправо најдубље смирење, најпотпуније сагледавање своје грешности, своје несавршености.”

У наставку је нагласио да не смијемо дозволити да нас обузме очајање без обзира у какав гријех смо упали, будући да нас Бог воли:

,,Ко резултат тога сагледавања себе, човјек пројављује најсиновскије искање од Бога, као што иште дијете од своје мајке: Господе просвети моју таму, Господе исправи моје путеве да буду Твоји путеви, Господе дај ми благодати Духа Твога Светога да будем разуман, да ме не би преварио поново и поново вјечити наш непријатељ – нечастиви и поигравао се са мојим страстима и слабостима, повео ме на пут пропасти из кога можда нећу да се вратим. Треба се сваки дан кајати ма колико грешили. Никада не дозволите, ма колико нас преварио пута нечастиви, у какав год гријех да нас уведе, никад не смијемо дозволити да нас обузме очајање. Господ нас воли, Бог је љубав. Али, кад је љубав – будимо људи, немојмо да Га вријеђамо! Хајде да се потрудимо да Га не вријеђамо.”

Архимандрит Сергије је потом подвукао да се светитељи Божији препознају како за живота, тако и по упокојењу, по дјелима и плодовима живота којег су живјели:

,,Светитељи су оно по благодати што је Господ Исус Христос по природи Својој. Дакле, светитељи су богови по благодати Божијој. Црква Божија је небоземни организам, заједница Бога и људи и оних који су се представили, и нас који смо сад тренутно овдје и Светих анђела и свих Светих и они се моле за нас Богу да останемо до краја са Богом. По дјелима њиховим препознајете их. Дакле људи су светитеље препознавали и препознају их по дјелима њиховим, по животу. Многи су чудотворили за живота, а такође и по њиховом упокојењу. Светитељима се молимо и поштујемо их, а често на њихово посредовање и молбе наш дивни Господ зна да послуша њих који су Њега слушали.”

Архимандрит Сергије је потом посебно акцентовао велики благослов који као народ уживамо имајући за заштитника и покровитеља једног таквог светитеља и угодника Божијег какав је Свети Василије Острошки:

,,Говорећи о светитељима, Ми као народ имамо велики благослов да имамо рецимо за покровитеља једног свеца Божијег какав је Свети Василије Острошки. Ево и на личном плану, колико само пута ми као братија манастира нисмо знали шта да радимо, у којој год тешкој ситуацији, никад нас Свети Василије није оставио, увијек нађе рјешење и начин како да нас изведе на прави пут, како да и наше промашаје, конкретно моје, исправља”.

Он је такође подсјетио да су светитељи Божији натопљени багодаћи Духа Светога у којима се остварила у пуноћи љубав Божија:

,,Светитељи Божији су они који су заиста цијелим својим бићем натопљени благодаћу Диха Светога, у којима се остварила у пуноћи љубав Божија и они тим својим даром исцјељују све нас и приводе нас Ономе који јесте једини свет, Господ Исус Христос – Богочовјек и приводе нас једне другима тако заједно овако несавршени какви јесмо останемо до краја овоземаљског живота вјерни исповједници вјере у живога Бога нашег.”

Након ријечи архимандрита Сергија, протојереј Никола Пејовић, домаћин ове вечери, поставио је питање које дира у разлику и нијансу између светитеља и идола:

,,Желио бих да искористим ову прилику да Вас упитам за једно размишљање које је чини ми се важно са духовне стране, јер Христос нам каже у Јеванђељу: Да нисам говорио, да нисам чинио чуда не би гријеха имали и та чуда светитеља су присуство видљиво невидљивог Христа који живи и који ће са нама бити до краја свијета и вијека. Исто тако, апостол Павле нас упозорава да чуда долазе од вјере, а не вјера од чуда. Чуда дакле могу бити и духовна замка, да човјек сав свој духовни живот сведе на то да му се деси чудо, сматрајући да је то један од циљева нашег живота у Цркви и тиме од светитеља који су обиталиште Духа Светога и благодати Божије направе идола. А то је онда на неки начин деградација и Јеванђеља и Христовог учења и Цркве. Која је разлика ту између светитеља и идола?”

Архимандрит Сергеј је потом подсјетио да су чуда заправо нужност када нема другог начина да нас Господ увјери у реалност Јеванђеља:

,,Прије свега ми у свецу не видимо идола, него кад се молимо и клањамо светитељу, ми се њему обраћамо да нас он молитвено заступа пред живим Богом. Јер какви су светитељи? Они имају другачију стварност, реалност у Царству небеском. Они посредују пред престолом Божијим за нас.”

Потом је подвукао да су светитељи ти који заправо личносно и слободно нас заступају пред живим Богом:

,,Свети апостол Павле је говорио да би више волио да он буде одлучен од спасења, а да се народ који му је повјерен спаси. Е, светитељи имају такву љубав према нама, њих више боли наша грешност него нас саме. Њих више боли наш бол него нас. Али, они нису извори силе, него су преносиоци Божије силе, они су ти који нас личносно и слободно заступају пред живим Богом. Молећи се светитељима, ми се Богу молимо: Свети оче Василије, моли Бига за нас! – казује се у молитви.”

Игуман острошки је закључио да светитељи имају већу слободу пред Господом да траже од Њега да се на нас спусти милост и благодат Божија:

,,Светитељи су људи који су својим правим јеванђелским животом на себе привукли благодат Божију и такви су посвједочени од Бога и прослављени, они имају слободу пред Господом већу, да траже од Господа за нас и да се на нас спусти милост и благодат Божија. Нису сви светитељи ишли по истоме трагу, свако је имао свој пут. И ми кад се узмемо учити из примјера светитеља не значи да ћемо имитирати, јер човјек не треба бити имитатор живота, имитатор светости. Свако је специфична личност, непоновљива, као и наш отисак прста. Свако је личност за себе, јединствен и непоновљив. Тако и светитељи, сваки је имао неки свој посебан дар, посебно послушање, које је изнио најбоље што се могло од човјека очекивати”, поручио је напослијетку архимандрит Сергије Рекић, игуман манастира Острог.