Данас су на сеоском гробљу Косор у Кучима сахрањени земни остаци Бориса Вујошевића
Опело је служило свештенство митрополије црногорско приморске уз молитвено учешће великог броја родбине, племеника и пријатеља Бориса Вујошевића.
Присутнима се у име свештенства обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин који је истакао да је Борис у својој души и свом срцу сабрао најважније ствари које треба један човјек да сабере, а то је управо чињеница да је у своје срце примио ријеч Јеванђеља и испуњавао га:
“Ако би хтјели да видимо које је то блаженство Борис испунио у свом животу, мени се чини да је то оно најтеже за које Господ каже: блажени чисти срцем јер ће Бога видјети. Овај наш уснули брат смјестио је Јеванђеље у своје срце а када смјестиш у свом срцу Јеванђеље оно бива Богоугодно, бива чисто, и тим чистим срцем можеш онда да дотакнеш многа срца. Дјетињом душом какву је Борис имао, могао је да обгрли многе душе. Управо је овај наш брат којег данас са сузом и молитвом овако саборно испраћамо, испунио то блаженство.”казао је прота Мирчета.
У име породице слово бесједе је одржао Саша Вујошевић казавши између осталог: “Борис је био брат и пријатељ, са својих 40 година дјетиња душа. Тежак живот је имао од раних дана. Рано је остао без оца и мајке и живот га није штедио. Његово велико срце је увијек било уз Бога и уз светиње, и увијек је волио људе и надам се да може видјети овај пригодни испраћај.”
Испред племена кучи присутнима се обратио Симо Ивановић: “Борис није имао велике школе и факултете, али је своју школу части и поштења завршио на свом огњишту, у свом дому, учећи поред својих родитеља, стричева и остале родбине све добре ососбине. Да се родио у вријеме војводе Марка Миљанова, Марко би га описао у свом дјелу Примјери чојства и јунаштва јер су његови примјери били слични Борису, а његов животни пут и примјер ће убудуће учити све нас.”
