Поводом 21. марта свјетског дана поезије гост Радија „Светигора“ био је књижевник и публициста Милутин Мићовић, предсједник књижевног друштва Његош из Никшића чија књига „Седам кругова“ је недавно изашла из штампе у издању ИК „Космос“ из Београда.
Говорећи о свом дјелу „Седам кругова“ које је, по ријечима књижевних стручњака, необично сложене структуре, Мићовић каже да се сва људска дјела која нису повезана са исконском, Божанском дубином претварају у нулу, у ништа.
„Сав човјеков живот је између тог ,,ништа“ и оног ,,нешто“ које садржи просторе искре, ватре, свјетлости, Ловћена… Сваког дана се срећемо са питањем постојања и непостојања које је велики простор нуле.
Приликом бомбардовања наше земље од стране ,,Милосрдног анђела“ НАТО пакта схватио сам колико мало је потребно да се све претвори у нулу, у ништа“ а каже Милутин Мићовић.
Он наглашава да постоји и она друга димензија нуле, као првобитно јаје из кога настаје нови човјек и нови живот.
„Имамо и златну нулу из које извире златна, првобитна ријеч човјека који носи у себи потенцију која још увијек није дошла до ријечи. Нула је основна драматика бића човјековог и основна драматика на космичком нивоу. Нули нема краја и можемо је претворити или у жишку постојања или у ништавило које гута памћење и народе. Човјек може да надрасте нулу и смрт а то је управо Васкрс коме идемо у сусрет пловећи пучином Великог поста“- казао је предсједник Књиженвог друштва Његош Милутин Мићовић.
Говорећи о стању савремене поезије код нас данас Мићовић каже да је најлошија поезија написана управо у нашем времену на религијске и патриотске теме.
„Поезија мора да буде ватра а не угађање некоме. Она не треба да угађа ни родољубљу, ни нацији, па ни самом Богу. Поезија мора да кореспондира са живим Богом и Бог за њу не смије да буде само појам. Живи Бог је жива ватра у нашем животу и жива ватра, која, у нама самима, ствара чудо постојања и суочавања са самима собом. До тога не можемо доћи без крста, страдања и личног преображења“- рекао је Милутин Мићовић.
„Седам кругова“ је пјесничка књига сачињена од седам микроцјелина, које су седам пјесничких циклуса а повезује их појам седам кругова са доминантним значењем нуле и преображаја.
Мићовић је у разговору покушао да нам објасни символику самог сложеног наслова овог дјела и термине: седам и круг. Он је додао да су пјесме сабране у овом дјелу настајале двадесетак година.
Милутин Мићовић, пјесник, есејист, романописац, до сада је објавио књиге поезије: „Жива вода“, „Врата“ (двокњижје), „Кућа и Хлеб за путнике“, „Трагови будућности“ (превод на руски Андреја Базилевског), „Дан ноћ“ (избор из поезије, роман „Разорени град“ и књиге есеја: „Тако су говорили Црногорци“, „Писма из Уранополиса“, „Српски лавиринт и црногорски минотаур“, „Његош и савремена Црна Гора“, „Његошева Луча“ и „Луче у тами Црне Горе“.
Приредио је зборнике „Духовно и политичко биће Црне Горе“ (2002), „Његош наш савременик“ (2002), а као уредник манифестације Дани Његошеви приредио је четири зборника: Дани Његошеви од 2008-2014.; написао је предговор за Сабрана дјела краља Николе (2009), написао је и предговоре за прве преводе Луче Микрокозма, на руски и румунски језик (Москва, 2016. Букурешт, 2021). Аутор је предговора за двојезично издање (српско-руско) Његошеве Биљежнице (Београд-Никшић, 2019).
Милутин Мићовић је добитник престижник књижевних награда и признања: „Марко Миљанов“ (1992), Награде Библиотеке „Његош“ из Пећи, (1996), „Миодраг Ћупић“ (2018), Ордена В. В. Болотова (Русија, 2010), Признање Савеза писаца Русије (2014), Међународне награде Пор-тиле Поезиеи (Румунија, 2018), Медаља за подвижништво и мајсторство на благо руске литературе (Савеза писаца Русије, 2021), Печат Херцега Шћепана (Трг од ћирилице, Х. Нови, 2021) и државне награде „Мирослављево јеванђеље“ (2021). Предсједник је Књижевног друштва „Његош“.
Слободанка Грдинић
